KRAGUJEVAČKE NEDELJNE NOVINE (Kultura, Miroslav Čer)

Mitovi, bogovi, vampiri i drekavci

KRAGUJEVAČKE – Izvori za istraživanje stare slovenske vere uglavnom su hronike koje su pisali hrišćanski misionari i sveštenici. Za jedini izvorni slovenski spis smatra se „Velesova knjiga“, ali je njena autentičnost sporna. Najstariji zapis o verovanjima Slovena donosi vizantijski istoričar Prokopije iz Cezareje koji je u šestom veku zabeležio da su slovenska plemena Anta i Sklavena „verovala da je jedan od bogova, tvorac munje, jedini gospodar sveta, kome su se žrtvovala goveda i ostale životinje; da obožavaju i reke i druga neka niža božanstva i svima njima prinose žrtve i po njima vračaju.“

Kragujevčanin Nenad Gajić nekoliko je godina pripremao „Slovensku mitologiju“, izuzetno i za našu kulturu kapitalno izdanje. Ova veoma zanimljiva knjiga posvećena je temi običaja, verovanja i mitova starih Slovena, oslanjajući se na najpoznatije naučne autoritete koji su pisali o slovenskoj mitologiji. U knjizi su sažeti podaci o svim poznatim slovenskim bogovima, mitološkim bićima i mitskim mestima, običajima, magiji i ritualima. „Slovenska mitologija“ je njegova prva knjiga, a objavila ju je izdavačka kuća „Laguna“.

 I ranije je bilo pokušaja sistematizacije slovenske mitologije, ali je ovo do sada najobimnije delo ovog tipa. Kako ste došli na ideju?

– Postepeno se rađala, više slučajno nego namerno. Zanimljivost slovenske mitologije, čiju lepotu sam otkrio pre desetak godina, pobudila mi je želju da napišem roman u tom svetu. Da bih se valjano pripremio, pre nekih sedam godina počeo sam da čitam svu dostupnu literaturu, postepeno uviđajući da postoje zapetljani krajevi, preklapanja i nedoslednosti. Istraživanje me je zaokupilo sasvim, postajući sve dublje i obimnije, i ono što je trebalo da bude završeno brzo oduzelo mi je mnogo godina, prerastavši na kraju u „Slovensku mitologiju“… Knjiga je pred objavljivanjem bila još pre četiri godine, da bi tekst zatim pretrpeo obimno proširenje, pa ponovno skraćenje, uz promenu čak pet različitih verzija izgleda knjige. Na kraju, ono što je ostalo predstavlja samo vrh ledenog brega – sve što je iz knjige otpalo kao manje bitno, možda joj daje tu snagu koju čitaoci prepoznaju.

 Kako ste prikupili građu – jeste li tu imali problema? Koliko se do sada uopšte pisalo o ovoj temi?

 – Izvori za slovensku mitologiju prilično su oskudni: većina napisanih knjiga oslanja se na stare hronike neslovenskog porekla, gde su hroničari po prirodi stvari ili nezainteresovani ili kritički nastrojeni prema slovenskoj mitologiji. Ne manje bitan izvor je i narodno stvaralaštvo, oličeno u brojnim pesmama, pričama i poslovicama citiranim u knjizi. Nisam izbegavao ni dela čija autentičnost još uvek nije izvesna, naravno uz kritičku distancu. Ova knjiga je, međutim, značajna pre svega jer temi pristupa na način koji dosad nije primenjen na našu mitologiju. Kad kažem našu, mislim i srpsku i slovensku, jer spletom okolnosti srž slovenske mitologije očuvana je kod Srba bolje nego kod ostalih slovenskih naroda. Ovo delo, namenjeno svim uzrastima, razumljivo i argumentovano objašnjava pojmove bez obzira na nivo predznanja, dok su ostale knjige ili previše stručne, namenjene ozbiljnim istraživačima, ili previše uprošćene, namenjene pre svega deci. Topla teakcija čitalačke publike pokazuje da je ovakva knjiga zaista nedostajala.

 U knjizi su, iako je reč o prilično obimnom izdanju, u stvari sažeti podaci o svim poznatim slovenskim bogovima, mitološkim bićima i mitskim mestima, običajima, magiji i ritualima?

 – Da, ovo je na neki način pregledno delo, koje u tekstu navodi istraživače čija najbitnija saznanja prenosim i upoređujem. Ipak, pre svega sam se trudio da na skučenom prostoru predstavim to što se zna i pretpostavlja o mitologiji Starih Slovena, a da ne preskočim ništa bitno. Novi zaključci koje knjiga nudi nisu brojni, ali su značajni: urađena je sistematizaciju koje dosad nije bilo, brojna mitska bića i pojedini pojmovi objašnjeni su temeljnije nego do sada, razjašnjena su kontradiktorna tumačenja pojedinih pojmova, i raspleteno je vrzino kolo sačinjeno od brojnih imena za ne tako brojna božanstva slovenskog panteona, uz objašnjenja kako je do ovakvog umnožavanja došlo.

 Koji su to običaji koji su se zadržali i do danas u našem narodu?

– Ima ih toliko da bismo o njima mogli razgovarati celoga dana… Skoro svi rituali bez objašnjenja boljeg od „valja se“ ili „ne valja se“ ukazuju na ostatke starih verovanja. A možemo ih sresti svuda oko nas, praktično svakodnevno. Zašto ne odbijamo kumstvo? Zašto se mlada prenosi preko praga? Zašto se iznosi hrana na groblje? Zašto se pelene ne ostavlju napolju nakon sumraka? Zašto, zašto – brojna pitanja bez jasnih odgovora. Na odgovore sam, ponekad i neočekivano, nailazio tokom istraživanja i davao ih na na mestima gde prirodno objašnjavaju neki pojam. Zato su običaji protkani kroz celu knjigu.

 Otkrivate i kako je nastala srpska slava?

Slava je drevni običaj, prvobitno prisutan kod svih Slovena. Jedno od objašnjenja samog naziva kaže da su „Slaveni“ oni koji slave. Ovaj praznik je u osnovi odavanje počasti prapretku, osnivaču plemena, što je zapravo neko od slovenskih božanstava. U potpunosti je očuvan još jedino kod Srba, usled istorijskih posebnosti: dosta kasno smo primili hrišćanstvo, i ono nije stiglo da pusti dublje korene, da bismo zatim imali pet vekova „hibernacije“, tokom kojih je u narodu očuvano sve ono što su drugi polako gubili. Imali smo i sreću da je mnogo toga zapisano u pravom trenutku, za šta je, kao što znamo, zaslužan Vuk Karadžić, čiji su pojedini zapisi citirani u knjizi. I tako, sada narod umesto od „svoga boga“ zaštitu očekuje od „svog“ hrišćanskog sveca, a slava se obeležava i prenosi sa kolena na koleno slično kao u prastarim vremenima.

 Neka mitska bića iz slovenske mitologije i danas su aktuelna. Vampir je postao filmski junak, a drekavci i vodenjaci su potpuno iščezli iz našeg verovanja.

– Vampir je srpska reč, i kao takva je ušla u sve jezike sveta. Šteta što današnje viđenje vampira ne odgovara u potpunosti onome što on zaista jeste, jer se zasniva najviše na romanu „Drakula“ Brema Stokera iz 1897. godine, dok je prvi pouzdan zapis o vampiru vezan za Srbiju i 1725. godinu. A što se drekavaca tiče, da li su oni zaista iščezli iz naših verovanja? U proteklih godinu dana emitovana su bar dva televizijska priloga o navodnim viđenjima ovog mitskog bića u šumadijskim selima, odakle i potiče termin „drekavac“, dok o vodenjacima govori i narodna poslovica koja je još uvek u potrebi. Istina je da su priče o nekima od ovih bića sve ređe, pa je vredno sačuvati ono što još uvek znamo za neke buduće generacije.

 Autor ste i društvene igre „Izvori magije”!

– Ova igra je značajna jer sam tu, pre nekih šest godina, primenio prva saznanja o slovenskoj mitologiji. Ovo je, na neki način, bio i probni poligon za mene: nisam bio siguran koliko je publika zainteresovana za našu mitologiju, a pokazalo se da je baš to onaj magnet koji je privlačio igrače. Takođe su i mnoge ilustracije slovenskih mitskih bića, rađene za potrebe ove igre, našle svoje mesto i u knjizi „Slovenska mitologija“. Verovatno bez „Izvora magije“ ne bi bilo ni knjige, jer je bilo potrebno nekoliko godina da upoznam toliki broj kvalitetnih umetnika koji su svojim slikama oplemenili i oživeli „Slovensku mitologiju“.

(Članak objavljen u Kragujevačkim nedeljnim novinama, 4.8.2011, strana 18)

 

No Comments

Leave a Reply

Your email is never shared.Required fields are marked *