NEDELJNIK (Vašar taštine – Branko Rosić)

Šta sam preuzeo od Obeliksa

NEDELJNIK Pisac bestselera „Slovenska mitologija“ i „Bajka nad bajkama: Senka u tami“ priča zašto je propao rokenrol, kako pobeći od kreditnog ropstva i otkriva…

U tvoje dve knjige, „Bajka nad bajkama“ i „Slovenska mitologija“, nedeljnik-nenad-gajicjunaci se kreću kroz slovensku mitologiju. Da li je to bezbednije i lepše nego da se tvoji junaci kreću kroz maloletnički kriminal?

Lepše je i svakako korisnije da svoje čitaoce, uz dobru zabavu, uputim u drevne tajne i usmerim ka trajnim vrednostima. Verujem da jedan čovek, ma kako inspirisan bio, ne može biti kreativniji od sopstvenog naroda – ja crpim znanje i motive iz riznice narodnih predanja, trudeći se da promenim što manje, kako bih poruku preneo što ispravnije i šire, u formi prilagođenoj vremenu u kome živimo. A ne verujem da je bezbednije da te progoni čopor demonskih vukova i letećih mračnika, predvođenih drevnim vampirom koji ti je spalio kuću i sve u njoj, i pride doprineo tome da oslepiš – to je upravo ono što se dešava junakinji moje nove knjige. Njoj, na svu sreću, u pomoć priskaču neočekivani junaci, i to je ono što nam kao društvu nedostaje: više saosećanja i brige za druge. A nekad smo bili poznati po tome.

Da li će postoji strah da će ti biti dosadno u predstojećem delu života pošto si već stigao da budeš bankar, programer, rok muzičar, pisac…

Nikad mi nije dosadno, toliko je toga u životu što treba uraditi, videti, probati… Sve što sam radio učinilo me je dobrim piscem, jer čovek mora saznati što više da bi ubedljivo pisao o tome. Nema veze što je, kako Hemingvej reče, dobro pisanje poput sante leda, pa je samo desetina iznad vode; ono ispod, ako postoji, daje snagu. Kako da mi bude dosadno kada ću 5. oktobra u SKC-u imati promociju nove knjige, uz koju će mi muzičku pratnju davati vilenjaci, na harfi i kavalu? Kad nakon ovog intervjua pregledam odlomak Bajke na engleskom, preveden od strane jednog heroja mog detinjstva, a na zahtev jedne od najvećih svetskih literarnih agencija? Život je čudo, i trudim se da se toga setim svaki dan, uradim šta je do mene, pa se prepustim da vidim gde će me to odvesti.

Kao bivši roker odgovori – zašto je propao rokenrol? I kao bivši bankar odgovori – da li treba da držimo novac u bankama ili slamarici?

Kako je propao rokenrol? Ako si gledao istoimeni film, znaš zaključke: jedan prešao u narodnjake, drugi se oženio, treći dobio dete. Kod nas u Srbiji uglavnom ovo prvo, jer nam je institucija braka u krizi, a nacija nam rapidno stari jer ne pravimo dovoljno dece. Ali, vreme ekspanzije muzike za ispiranje mozgova je prošlo, govore to sitni znaci, pa možda i neki novi rokenrol klinci dobiju više prostora. Što se banaka tiče, čuvanje novca je njihova najbolja funkcija, banke su i nastale kada su trgovci, radi bezbednosti na putovanjima, ostavljali novac  u jednom gradu, a podizali ga u drugom. Treba se samo držati dalje od kreditnog ropstva, iako je jasno da nam je u nekim situacijama potrebno više novca no što ga imamo… ja radije stežem kaiš tada, da bih ostao svoj na svome, pa tako ne koristim kredite, nemam kreditne kartice, a čak i čekove koristim retko iako su jedino potencijalno beskamatno sredstvo trošenja budućih prihoda.

Ti si potpuno obrnuo stvari za Srbiju, pa ti je profesija pisac, a hobi nauka?

Možda sam samo, poput Obeliksa koji je kao mali upao u čarobni napitak, nekad davno obrnuo ćurak naopako? Jednostavno radim ono što volim, i volim sve što radim, i radim to dobro i posvećeno. Nedavno sam, govoreći s akademskim kolegama o nauci, konstatovao da neko vreme moram usporiti s hobijem i više se posvetiti poslu; tada sam radio završne ispravke na knjizi „Bajka nad bajkama: Senka u tami“. Kada su shvatili da je moj posao da završim knjigu, a ne istraživanje o kome smo pričali, nastala je anegdota iz tvog pitanja.

 

(Članak objavljen u magazinu Nedeljnik br. 89)

nenad-gajic-intervju-nedeljnik

No Comments

Leave a Reply