Razgovor sa piscem: Nenad Gajić (razgovarao Miroslav Čer)

Stazama slovenske mitologije

Avantura Senke, Žarka, Miloša, Vuka i Marene novi je roman Nenada nenad-gajic-kragujevacke Gajića, koji je nedavno doživeo i svoje drugo izdanje. „Bajka nad bajkama: Senka u tami” prvi je deo zamišljene avanturističko-fantastične trilogije nastale na predlošku motiva iz slovenske mitologije.

Gajić je, inače, autor bestselera „Slovenska mitologija”, sveobuhvatne ilustrovane knjige enciklopedijskog tipa koja je objavljena u izdanju „Lagune” 2011. godine.

- Ponovo sam prešao isti put, ali sad drugim stazama. Čitaocu ostavljam da izabere način na koji će preći ovaj put. Može koristiti „Slovensku mitologiju” kao svojevrsni leksikon u kome će naći detaljna objašnjenja, ili je konsultovati tek povremeno, ili je potpuno ignorisati i zaroniti u „Mračnu noć” nove pripovesti, objašnjava naš sagovornik.

Gajić je fakultet završio u Kragujevcu, master studije u Beogradu, a doktorira u Novom Sadu. Nemirna priroda vukla ga je da proba još mnogo toga: najduže je bio muzičar (gitarista, pevač i tekstopisac benda s kojim je objavio dva albuma), da bi se zatim oprobao i kao bankar, menadžer, privatni preduzetnik, proizvođač računarske opreme, programer, urednik televizijske emisije, autor društvenih igara… Pisanje smatra svojom istinskom profesijom i životnim putem, a nauku omiljenim hobijem. Uz krevet drži spakovan kofer i uvek je spreman da pođe na put po svetu u potrazi za novim saznanjima i inspiracijom.

Da li Vas je iznenadila popularnost prve knjige „Slovenska mitologija”?

-  Zapravo, jeste! Naravno da sam očekivao izvestan uspeh, nakon sedam godina uloženih u istraživanje i pisanje i ostale pripreme te knjige. Ali uspeh „Mitologije” je u našim glavama (mislim na razgovor sa direktorom „Lagune” pre izlaska knjige) bio drugačije definisan: očekivali smo da će se tako pedantno izrađena i luksuzno opremljena knjiga prodavati dugo i u kontinuitetu, ali smo prilično potcenili interesovanje koje će ona izazvati. Pažljivo smo odmeravali tiraž prvog izdanja, a u drugo se ipak ušlo nekoliko nedelja po izlasku knjige.

Nije li čudno što i danas ljudi malo znaju o slovenskoj mitologiji? Svako može nabrojati bar pet rimskih i grčkih bogova, ali će se naći u problemu kada treba nabrojati isto toliko slovenskih.

- Tako je verovatno bilo u periodu pre izlaska „Slovenske mitologije”, ali verujem da je ona bar donekle popravila stvari, ostvarivši svoj glavni cilj: da primakne naše mitove običnim ljudima, onima koji nemaju prethodno predznanje, ni izraženo zanimanje za tu temu. Moja nova knjiga čini još jedan korak u smeru upoznavanja ljudi sa predanjima i tradicijom, ali na jedan zabavan i uzbudljiv način – ovo, čini mi se, jedino daje istinske rezultate.

Zašto svi slovenski narodi nemaju iste mitove, već se oni razlikuju od granice od granice? Ponekad čak ni imena bogova nisu ista.

- Te varijacije u imenima starih bogova zapravo je veoma lako razumeti kada se uzme u obzir da su nama poznata imena beležili uglavnom stranci, hroničari druge vere. A kako se, prema drevnim verovanjima, pomoć od božanstva može zatražiti samo ako se poznaje njegovo ime, verovatno je većina varijacija u imenima nastala smišljenom podvalom lokalnog stanovništva, koje je čuvalo božanska imena od došljaka, iako izvesno ima i najobičnijih grešaka u zapisivanju. Mitovi se menjaju, vremenom i prepričavanjem; ipak, osnov ostaje isti, i ja sam pokušavao da takve stvari, zajedničke, zabeležim u svojim knjigama i tako ih prenesem dalje.

Čini se da ste inspiraciju za svoj prvi roman „Bajka nad bajkama – Senka u tami” pronašli upravo u slovenskoj miotologiji, ali kao motiv, krojeći likove i događaje,  koristite narodne priče i epsku narodnu poeziju.

-  Da, želeo sam da napravim jasnu celinu od brojnih narodnih priča i pesama, da spojim te fragmente u oblik kakav su nekada mogli imati. Mislim da je to veliko blago, a tako malo poznato, i nisam se libio da ga prenesem što vernije, menjajući samo onoliko koliko je bilo neophodno. Slovenski mitovi su ono što je u pozadini svega, ono što oblikuje i daje punoću fantazijskom svetu kroz koji se junaci kreću. Zbog svega toga, knjiga i jeste posvećena „bezimenim pevačima i pripovedačima čije reči behu moji putokazi”.

Roman „Bajka nad bajkama” podjednako je zanimljiv i deci i odraslima. Kome ste ga vi prvenstveno namenili?

- Mislim prvenstveno odraslima, jer se nekako prema godinama ubrajam u tu grupaciju. Kada pišem, trudim se da napisano bude zanimljivo meni, da pripovedanje sadrži više slojeva, da ne „cenzurišem” rečnik junaka po svaku cenu, i ne spuštam nivo naracije kako bih ga prilagodio deci. A opet, vidim da i mlađa publika sa zadovoljstvom čita „Bajku”. Možda ne razumeju baš sve, ali svakako uživaju u epskim junacima, fantastičnim okršajima i mitskim bićima poput vampira, vila, veštica… I zadovoljan sam – takvi mladi čitaoci će u nekom kasnijem periodu ponovo pročitati knjigu i iznova se iznenaditi stvarima koje su im promakle iz prve.

„Senka u tami” je tek prvi deo ove trilogije, kada čitaoci mogu da očekuju nastavak priče o Senki, Žarku, Milošu, Vuku i Mareni?

- Teško je tačno reći, ali neki okviran plan je da nastavci izlaze na godinu dana. Nadam da će kompletna pripovest biti završena za manje od dve godine. A kako je „Bajka nad bajkama: Senka u tami” već u drugom izdanju, dakle knjiga koja se čita i traži, verovatno će tako i biti.

(Razgovor objavljen u Kragujevačkim nedeljnim novinama br. 229)

nenad-gajic-razgovor-kragujevacke

No Comments

Leave a Reply