Nenad Gajić

VEČERNJE NOVOSTI – „Dva ca­ra“ na­slov je dru­gog de­la tri­lo­gi­je „Bajka nad baj­ka­ma“ Nenada Gajića, na­sta­le na pre­dlo­šku mo­ti­va iz slo­ven­ske mi­to­lo­gi­je, ko­ji se upra­vo po­ja­vio u knji­ža­ra­ma (u iz­da­nju „Lagune“). Autor best­se­le­ra „Slovenska mi­to­lo­gi­ja“, sve­o­bu­hvat­ne ilu­stro­va­ne knji­ge en­ci­klo­pe­dij­skog ti­pa, sa „Dva ca­ra“ na­sta­vlja fan­ta­stič­nu ep­sku pri­po­vest za­sno­va­nu na mo­ti­vi­ma baj­ki i pe­sa­ma na ko­ji­ma su od­ra­sta­le generacije.

– Bajka je in­spi­ri­sa­na na­šom epi­kom, na­rod­nim pe­sma­ma, pri­po­vet­ka­ma, baj­ka­ma, sme­šte­na u svet slo­ven­ske mi­to­lo­gi­je u ko­me sam du­go „obi­ta­vao“ – na­vo­di Gajić. – Mogla bi se na­zva­ti i aler­na­tiv­nom isto­ri­jom, da u njoj ne­ma to­li­ko fan­ta­sti­ke. Pokušao sam da sam se­bi dam od­go­vo­re na ne­ka od pi­ta­nja: na pri­mer, za­što to­li­ko vo­li­mo Marka Kraljevića ko­ji je bio tur­ski va­zal? Stvorio sam za­to ju­na­ka sa­svim na­lik Marku i po­sta­vio ga u slič­ne okol­no­sti ka­ko bih do­šao do svog odgovora.

Mistični mit­ski svet, ko­jim se go­di­na­ma ba­vio pi­šu­ći „Slovensku mi­to­lo­gi­ju“, au­tor je oži­veo i „sa dru­ge stra­ne“, gle­da­ju­ći ga oči­ma ju­na­ka ko­ji u nje­mu obi­ta­va­ju. Sve je tu, od drev­nih ma­pa, mno­štva pre­div­nih fan­ta­stič­nih bi­ća, do ala i ne­ma­ni, ve­šti­ca i vi­la, am­bi­ci­o­znih ca­re­va i su­ko­ba ko­ji će odre­di­ti sud­bi­nu sveta.

Fantastika je, ve­li Nenad, ne­pri­met­no ut­ka­na u broj­ne na­še pe­sme, pre­pu­ne fan­ta­stič­nih mo­me­na­ta i mo­ti­va ko­ji se ne vi­de „na pr­vu loptu“.

Sa ta­kvim bo­gat­stvom na­rod­ne ep­ske ba­šti­ne na ras­po­la­ga­nju, Gajić je is­tkao jed­nu „na­šu baj­ku“, „to­pli­ju i čud­ni­ju“, ka­ko ka­že, od mno­gih za­sno­va­nih na ne­kim „eg­zo­tič­ni­jim“ mitologijama.

Nemiran duh

NENAD Gajić je bio mu­zi­čar (gi­ta­ri­sta, pe­vač i pe­snik ben­da s ko­jim je ob­ja­vio dva al­bu­ma), da bi se za­tim opro­bao i kao ban­kar, me­na­džer, pri­vat­ni pre­du­zet­nik, pro­i­zvo­đač ra­ču­nar­ske opre­me, na­gra­đi­va­ni pro­gra­mer, ured­nik te­le­vi­zij­ske emi­si­je, au­tor dru­štve­nih iga­ra. Posetio je Hilandar i pro­pu­to­vao Evropu i svet, od Moskve do Jerusalima, u po­tra­zi za no­vim sa­zna­nji­ma. Pisanje sma­tra svo­jom istin­skom pro­fe­si­jom i ži­vot­nim pu­tem, a na­u­ku omi­lje­nim hobijem.

(Članak ob­ja­vljen u Večernjim Novostima, 12. maj 2016, stra­na 15)