Nenad Gajić

Mahabharata, Ramajana, Ilijada, Odiseja, le­gen­da o kra­lju Arturu, sta­ro­en­gle­ski ep Beovulf, nor­dij­ski mi­to­vi… spi­sak bi bio pre­vi­še dug ako bih na­bro­jao sve ci­vi­li­za­cij­ske bi­se­re, sva pre­da­nja, epo­ve, sa­ge, le­gen­de, u ko­ji­ma su mno­gi svet­ski ve­li­ka­ni po pe­ru pro­na­šli in­spi­ra­ci­ju za svo­je pe­sme, knji­ge, se­ri­ja­le… Ni Tolkin, ko­jeg sma­tra­mo za­čet­ni­kom no­vi­je fan­ta­sti­ke, ni­je se po to­me iz­dva­jao, već je iz ger­man­ske i nor­dij­ske mi­to­lo­gi­je do­bio in­spi­ra­ci­ju za stva­ra­nje Arde. 

Ali ovog pu­ta se ne ra­di o Tolkinu ni­ti o pre­da­nji­ma dru­gih na­ro­da. Ovog pu­ta se ra­di o na­ma i či­nje­ni­ci da se ne iz­dva­ja­mo jer, po­put dru­gih, ima­mo i mi mi­to­ve, le­gen­de, ep­ske pe­sme i pan­te­on bo­go­va. I ta­ko­đe… ima­mo pi­sce ko­ji uvi­đa­ju sve bo­gat­stvo i le­po­tu na­šeg pre­da­nja sa ko­jim su ar­he­tip­ski i in­spi­ra­tiv­no povezani.

Nenad Gajić, au­tor knji­ge „Slovenska mi­to­lo­gi­ja“ i tri­lo­gi­je „Bajka nad baj­ka­ma“, u toj po­ve­za­no­sti je oti­šao ko­rak da­lje. Ili, mo­žda, mno­go ko­ra­ka da­lje jer za­slu­ga za oču­va­nje na­rod­nog pre­da­nja i nje­go­vo pri­bli­ža­va­nje sa­vre­me­nom men­ta­li­te­tu ne mo­že da se me­ri obič­nim ko­ra­ci­ma. A Nenad Gajić je upra­vo to ura­dio. U če­ti­ri do sa­da ob­ja­vlje­ne knji­ge pred­sta­vio je le­po­tu na­šeg na­sle­đa; le­po­tu, ko­je su mno­gi od nas po­sta­li sve­sni za­hva­lju­ju­ći nje­go­vim de­li­ma. U to ime sa pu­nim pra­vom mo­že da se na­sta­vi onaj po­čet­ni niz ove uvod­ne re­či… Mahabharata, Ramajana, Ilijada, Odiseja, le­gen­da o kra­lju Arturu, Beovulf, nor­dij­ski mi­to­vi, Slovenska mi­to­lo­gi­ja, Bajka nad bajkama…

Veliko po­što­va­nje, Nenade, i hva­la na od­zi­vu da ura­di­mo in­ter­vju. Ti si ne­dav­no kru­ni­sao ve­li­ku i du­go­traj­nu stva­ra­lač­ku odi­se­ju, ko­ja je po­če­la pre osam­na­est go­di­na. Tu odi­se­ju, tih osam­na­est go­di­na, is­pu­nio si is­tra­ži­va­njem na­ših obi­ča­ja, pre­da­nja, mi­to­lo­gi­je, ve­ro­va­nja. Ispunio si ih pi­sa­njem o spo­me­nu­tim te­ma­ma i ra­dom ko­ji je to­kom na­ve­de­nog vre­me­na iz­ne­drio jed­no od naj­lep­ših de­la do­ma­će knji­žev­no­sti. Zato bih ti, pre ne­go što pre­đe­mo na raz­go­vor o tvo­jim knji­ga­ma, po­sta­vio pi­ta­nje ko­je se u ne­ku ru­ku mo­že sma­tra­ti lič­nim. Naime, ka­da si pre osam­na­est go­di­na za­po­čeo is­tra­ži­va­nje sta­ro­slo­ven­ske mi­to­lo­gi­je i ka­da si po­čeo da pri­ku­pljaš ma­te­ri­jal za pr­vu knji­gu, da li si imao pred­sta­vu ko­li­ko će tra­ja­ti is­tra­ži­va­nje i pisanje?

Dobar dan. Izlazi knji­ga pa je i pri­li­ka za raz­go­vor, ka­ko sam i obe­ćao. Nisam pret­po­sta­vljao ko­li­ko će po­tra­ja­ti, na­rav­no. Znao sam da to ni­je ne­što što ću ura­di­ti za go­di­nu ili dve, ali osam­na­est go­di­na… to se ne pla­ni­ra. Mislim da se ni­ko pri či­stoj sve­sti ne bi upu­stio u pi­sa­nje ko­je će to­li­ko po­tra­ja­ti. Ja sam jed­no­stav­no kre­nuo i učio us­put, uži­va­ju­ći u pu­tu, ne­op­te­re­ćen odre­di­štem. Čak i ta­ko, bi­lo je tre­nu­ta­ka ka­da sam bio bli­zu odu­sta­ja­nja, po­seb­no pre pr­ve knji­ge – na­kon to­li­kih go­di­na is­tra­ži­va­nja i pi­sa­nja, bi­lo je te­ško uži­va­ti u još tri go­di­ne pri­pre­ma za objavljivanje. 

Prva knji­ga ko­ju si ob­ja­vio zo­ve se „Slovenska mi­to­lo­gi­ja“. Nastala je na­kon osam go­di­na ko­je si pro­veo u pri­ku­plja­nju ma­te­ri­ja­la. Knjiga je za­pra­vo en­ci­klo­pe­dij­ske pri­ro­de i nu­di obi­lje za­ni­mlji­vih in­for­ma­ci­ja o na­šoj mi­to­lo­gi­ji i ve­ro­va­nju na­ših pre­da­ka. Međutim, ove mo­je re­či ni­su u pot­pu­no­sti isti­ni­te jer se ti ni­si za­dr­žao sa­mo na pred­sta­vlja­nju su­vo­par­nih in­for­ma­ci­ja, već si obi­ča­ji­ma, ve­ro­va­nju i mit­skim stvo­re­nji­ma na­šeg slo­ven­skog pan­te­o­na dao svoj umet­nič­ki pe­čat. Ispravi me ako gre­šim, ali mi­slim da bi iz tog ra­zlo­ga „Slovensku mi­to­lo­gi­ju“ tre­ba­lo gle­da­ti kao pri­kaz u ko­me su do­ku­men­tar­ne či­nje­ni­ce is­pre­ple­ta­ne sa tvo­jom umetnošću.

Recimo, na ne­kim ilu­stra­ci­ja­ma, ko­ji­ma „Slovenska mi­to­lo­gi­ja“ obi­lu­je, pri­met­no da je pri­kaz te­me sve­sno pri­la­go­đen da­na­šnjem men­ta­li­te­tu i po­i­ma­nju sa­vre­me­nog čitaoca.

Od ob­ja­vlji­va­nja pr­vog iz­da­nja „Slovenske mi­to­lo­gi­je“ pro­te­klo je mno­go go­di­na, štam­pa­no je ne­ko­li­ko iz­da­nja i pro­da­to je na hi­lja­de i hi­lja­de pri­me­ra­ka, što je oči­gle­dan do­kaz da si na­še pre­da­nje na ve­o­ma uspe­šan na­čin pri­bli­žio i pred­sta­vio sa­vre­me­nom či­ta­o­cu. Kakvo je tvo­je vi­đe­nje „Slovenske mi­to­lo­gi­je“ sa ove vre­men­ske di­stan­ce ko­ja je pro­te­kla od ob­ja­vlji­va­nja pr­vog izdanja?

I ta­ko­đe, opro­sti­ćeš mi jer dva pi­ta­nja sme­štam u jed­no, za­mo­lio bih te da ka­žeš ko­ju reč o umet­nič­kom pe­ča­tu ko­ji si dao svo­joj pr­voj knjizi.

Da, usko­ro se oče­ku­je i pr­vo la­ti­nič­no, a ukup­no dva­na­e­sto iz­da­nje „Slovenske mi­to­lo­gi­je“. Nije to ne­što na šta se čo­vek na­vik­ne, me­ne sva­ko no­vo iz­da­nje iz­ne­na­di, i ta­ko iz go­di­ne u go­di­nu… A taj­na i lič­ni pe­čat su ve­ro­vat­no u is­toj či­nje­ni­ci: da umet­nik pi­še en­ci­klo­pe­di­ju. To je to­li­ko ne­u­o­bi­ča­je­no da je i u svet­skim okvi­ri­ma uspe­va­lo u sva­kom od ret­kih pri­me­ra za ko­je sam čuo. O mom pri­stu­pu knji­zi naj­bo­lje go­vo­ri Slovo na po­čet­ku:  „Zanimala me je sa­mo su­šti­na, bez su­vi­šnog ula­že­nja u ne­va­žne de­ta­lje o to­me ko je šta re­kao, ka­da je to re­kao ili gde se ne­što de­si­lo. Kako ni­sam bio op­te­re­ćen po­tre­bom da bu­dem isto­ri­čar, mo­gao sam da do­zvo­lim se­bi da bu­dem pri­po­ve­dač. Tražio sam na­čin da u sa­že­toj for­mi pred­sta­vim sve što se da­nas zna i pret­po­sta­vlja o čud­nom, če­sto su­ro­vom, ali uvek pre­le­pom i mi­ste­ri­o­znom sve­tu Starih Slovena.“

Knjiga je na­sta­ja­la bar de­se­tak go­di­na, od ko­jih se­dam obu­hva­ta pe­ri­od od pr­ve za­be­le­že­ne re­či do do­go­vo­ra s Lagunom. Ne znam da li ra­ču­na­mo i go­di­ne pret­hod­nog či­ta­nja, bez ide­je ka­ko će to bi­ti is­ko­ri­šće­no, ali su od do­go­vo­ra do iz­la­ska pro­te­kle još tri go­di­ne, to­kom ko­je sam na­pi­sao i mno­go obim­ni­ji ru­ko­pis od po­čet­nog, ko­ji je ured­nik te­škom mu­kom sveo na oče­ki­va­nih 200 stra­na, ka­ko knji­ga ne bi bi­la pre­o­bim­na i ti­me od­boj­na pro­seč­nom či­ta­o­cu ne­o­ba­ve­šte­nom o mit­skim temama.

Čini mi se, ia­ko ni­sam mi­slio ta­ko ka­da je od­bi­jen pr­vi za­vr­šni di­zajn u ne­su­đe­nom A4 for­ma­tu, da su u Laguni do­bro ra­zu­me­li ka­ko da ova knji­ga pro­i­zve­de pra­va oče­ki­va­nja, da „ka­že“ sva­kom či­ta­o­cu da će je la­ko ra­zu­me­ti i uži­va­ti u njoj. U to­me je vred­nost kva­li­tet­nih sa­rad­ni­ka, maj­sto­ra svog za­na­ta: da na­gla­se i istak­nu ono što stvo­ri­te i ti­me po­bolj­ša­ju stva­ri. Ovo se od­no­si i na sva­kog ilu­stra­to­ra knji­ge, jer ti umet­ni­ci su do­pri­ne­li da ona za­i­sta oži­vi. Ja je­sam da­vao smer­ni­ce, pa sve što mo­žda ne va­lja mo­že­mo pri­pi­sa­ti mo­jim lo­šim uput­stvi­ma, ali su svi do­bi­ja­li slo­bo­du da stva­ra­ju ka­ko ose­ća­ju da tre­ba. Neki su „mo­der­ni­zo­va­li“, ne­ki ni­su, ali sve što je ušlo u knji­gu me­ni se zbog ne­čeg dopalo…

Na Fejsbuku imaš na­log (facebook.com/Nenad.Gajic.pisac) pu­tem ko­jeg odr­ža­vaš ve­o­ma ak­tiv­nu ko­mu­ni­ka­ci­ju sa či­ta­o­ci­ma. Dok sam se pri­pre­mao za ovaj in­ter­vju, na tvom na­lo­gu sam pri­me­tio ve­o­ma le­pu za­jed­nič­ku ak­tiv­nost. Naime, u to­ku je stva­ra­nje pre­div­nog al­bu­ma na ko­me, mo­ram na­po­me­nu­ti, či­ta­o­ci ra­de mno­go vi­še od te­be. Ja znam o če­mu se ra­di, ali ću ob­ja­šnje­nje pre­pu­sti­ti te­bi. Jedino bih te za­mo­lio da spo­me­neš jed­nu, dve ili tri sli­ke za ko­je bi mo­glo da se ka­že da su na­sta­le na ne­o­bič­nom ili da­le­kom mestu.

Što se ti­če al­bu­ma, u pra­vu si da je pre­di­van, kre­nu­lo je sko­ro pa slu­čaj­no. Oduvek sam, na­i­me, do­bi­jao po­ne­ku fo­to­gra­fi­ju mo­jih knji­ga, ali sam po iz­la­sku za­vr­šne knji­ge tri­lo­gi­je na­pra­vio ma­lo da­ri­va­nje i za­mo­lio či­ta­o­ce da mi ša­lju sli­ke na ko­ji­ma su mo­je knji­ge. Nadao sam se da će sti­ći bar de­se­tak fo­to­gra­fi­ja, a sti­glo je mno­go vi­še, i stva­ri su pro­sto ek­splo­di­ra­le po­čet­kom ove go­di­ne… Ne znam ko­li­ko pu­ta sam do­da­vao no­ve fo­to­gra­fi­je, ali al­bum ih sa­dr­ži već znat­no pre­ko 100. I ne­ke su, za­i­sta, sa spek­ta­ku­lar­nih lo­ka­ci­ja: ne­dav­no sam do­bio jed­nu ko­ju ću tek pred­sta­vi­ti, sa drev­nog vi­kin­škog gro­blja u Norveškoj iz bron­za­nog do­ba, a ima i sli­ka sa Aljaske, Balija… ali ne bih uma­nji­vao zna­čaj pre­div­nih „do­ma­ćih“ aran­žma­na mo­jih či­ta­la­ca – jed­na se­ri­ja fo­to­gra­fi­ja is­pa­la je bo­lje i od pro­fe­si­o­nal­nih sli­ka, pa je ume­sto njih ko­ri­šće­na i za zva­nič­na pred­sta­vlja­nja knjiga.

Iako je „Slovenska mi­to­lo­gi­ja“ ob­ja­vlje­na na­kon du­go­go­di­šnjeg is­tra­ži­va­nja i pi­sa­nja, tvo­ja stva­ra­lač­ka odi­se­ja, ko­ju sam spo­me­nuo na po­čet­ku na­šeg raz­go­vo­ra, na­kon ob­ja­vlji­va­nja pr­ve knji­ge je u ne­ku ru­ku tek po­če­la. Jer na­kon „Slovenske mi­to­lo­gi­je“ ob­ja­vlje­na je „Senka u ta­mi“, pr­va knji­ga tvo­je tri­lo­gi­je „Bajka nad bajkama“.

Naravno, osim kroz trej­ler o „Senci u ta­mi“ mo­že se mno­go sa­zna­ti na je­dan ne­zva­ni­čan ali is­to­vre­me­no ve­o­ma me­ro­da­van na­čin. A to su ko­men­ta­ri či­ta­la­ca. Primetio sam da kroz mno­go ta­kvih ko­men­ta­ra pro­ve­ja­va is­to za­pa­ža­nje da knji­gu od­li­ku­je ubi­tač­no uz­bu­dljiv ak­ci­o­ni ri­tam. Kako bi nam kao au­tor tri­lo­gi­je opi­sao ili ob­ja­snio šta nas če­ka u „Senci tame“?

To je moj pr­vi ro­man, na­pi­san to­kom one tri go­di­ne če­ka­nja na „Slovensku mi­to­lo­gi­ju“, da­kle pre iz­la­ska mo­je pr­ve knji­ge, i ne­ka­ko u nje­mu vi­dim sva ta uz­bu­đe­nja, oče­ki­va­nja, na­da­nja… Mnogo pu­ta sam pro­šao kroz taj tekst i u nje­ga sa­krio mno­go na­zna­ka bu­du­ćih do­ga­đa­ja i mno­štvo skri­ve­nih zna­če­nja. Ne oče­ku­jem da će ih mno­go či­ta­la­ca ikad pri­me­ti­ti, ali du­bo­ko ve­ru­jem da čak i ono ne­vi­dlji­vo oku, ako po­sto­ji, da­je ve­ću sna­gu na­pi­sa­nom. Da ne is­pad­ne da se hva­lim, ali de­ve­to iz­da­nje ove knji­ge po­tvr­đu­je da mno­gi ose­ća­ju mno­štvo nje­nih slo­je­va ia­ko ne ve­ru­jem da ih je ve­ći­na ras­tu­ma­či­la. Tako uvek pri­stu­pam pi­sa­nju: tu je taj po­vr­šin­ski sloj, jed­no­sta­van za pra­će­nje i sa di­na­mič­nom rad­njom, ko­ji mo­ra osta­ti la­gan i za­ba­van, ni­ka­ko do­sa­dan, ali tu su i du­blji slo­je­vi, skri­ve­ni oku, na­me­nje­ni naj­pa­žlji­vi­ji­ma ili oni­ma ko­ji se vra­ća­ju da mo­ja de­la po­no­vo čitaju.

Druga knji­ga tri­lo­gi­je no­si na­ziv „Dva ca­ra“. I za nju je na­pra­vljen spot.

Osim pi­ta­nja ka­ko ti kao au­tor vi­diš dru­gi deo tri­lo­gi­je, za­mo­lio bih te za osvrt na jed­nu oso­be­nost ko­ja od­li­ku­je ovu knjigu.

Naime, po na­či­nu pri­po­ve­da­nja ko­ji si upo­tre­bio u „Dva ca­ra“ pod­se­tio si me na Andžeja Sapkovskog („Saga o ve­šcu“) i Roberta Džordana („Točak vre­me­na“). U oba de­la ko­ja sam spo­me­nuo au­to­ri su u jed­nom tre­nut­ku sa glav­nog na­ra­tiv­nog to­ka pre­u­sme­ri­li pri­po­ve­da­nje na spo­red­ne to­ko­ve. Kod Sapkovskog se ta po­ja­va od­li­ku­je u to­li­koj me­ri te je „Saga o ve­šcu“, za­pra­vo do­bi­la oblik zbir­ke pri­ča. Oba pi­sca su upo­tre­bi­la ta­kav na­čin pri­po­ve­da­nja iz jed­ne, da se na­ša­lim, pre­ve­ja­ne na­me­re da či­ta­o­ca još du­blje uvu­ku u svet o ko­jem pišu.

Iako će kraj­nji efe­kat tog na­či­na na­te­ra­ti či­ta­o­ca da emo­tiv­ni­je i sa mno­go ve­ćim uz­bu­đe­njem pro­đe kroz ras­plet i kul­mi­na­ci­ju pri­če, pro­me­na ak­cen­ta sa glav­nog na spo­red­ne to­ko­ve do­no­si svo­je­vr­sni ri­zik jer za so­bom ne­i­zo­stav­no po­vla­či uspo­ra­va­nje ak­ci­o­nog naboja.

Imajući u vi­du da si u „Dva ca­ra“ upo­tre­bio is­ti na­čin pri­po­ve­da­nja ko­ji su u svo­jim knji­ga­ma upo­tre­bi­li Sapkovski i Džordan, da li si se bo­jao da će ti či­ta­o­ci za­me­ri­ti zbog uspo­ra­va­nja ritma?

Da mo­gu da se vra­tim una­zad, ovo bi bi­la je­di­na knji­ga ko­ju bih do­ne­kle druk­či­je na­pi­sao. Sa ove di­stan­ce, re­kao bih da sam bio do­sta za­bri­nut da ne ot­kri­jem pre­vi­še od bu­du­će rad­nje, pa sam ume­sto to­ga ot­krio pre­ma­lo. Naznake bu­du­ćih de­ša­va­nja, ko­je uži­vam da ko­ri­stim, ov­de su ta­ko do­bro skri­ve­ne da ih mo­žda ni­ko sem me­ne ne mo­že pri­me­ti­ti. Drugi pro­blem ove knji­ge je tem­po, jer se pr­va i tre­ća, hva­lje­ne po svom rit­mu, de­ša­va­ju u sve­ga po ne­ko­li­ko da­na, dok „Dva ca­ra“ obu­hva­ta­ju niz go­di­na iz­me­đu tih de­ša­va­nja. Zbog to­ga je ma­lo me­sta za pro­du­blji­va­nje ka­rak­te­ra ju­na­ka, a rad­nja se ba­zi­ra na mno­štvu krat­kih „vi­nje­ta“, uglav­nom iz na­rod­ne epi­ke, što deo či­ta­la­ca na­klo­nje­nih onom au­tor­skom u mom stva­ra­la­štvu naj­ma­nje vo­li. Uz to, mo­je in­si­sti­ra­nje na oču­va­nju in­te­gral­nih na­rod­nih pri­ča i pe­sa­ma kao de­li­ća ove knji­ge do­vo­di i do po­ma­lo uspo­re­nog i na tre­nut­ke te­ško uhva­tlji­vog to­ka glav­ne radnje.

Ali i da­lje mi­slim da je i ovo do­bra knji­ga i da će je či­ta­o­ci sve bo­lje ra­zu­me­ti ka­ko go­di­ne bu­du pri­la­zi­le, po­seb­no ka­da je či­ta­ju uz sa­zna­nja o bu­du­ćim de­ša­va­nji­ma, što im mo­že po­mo­ći da ot­kri­ju skri­ve­ne na­go­ve­šta­je. Ali me je, od tre­nut­ka ob­ja­vlji­va­nja do za­vr­šne knji­ge, ko­šta­la mno­štva iz­gu­blje­nih či­ta­la­ca ko­je s mu­kom vra­ćam da pro­ži­ve se­ri­jal do kra­ja i tek ta­da do­ne­su ko­na­čan sud. Srećom pa su u me­đu­vre­me­nu sti­gli i no­vi pra­ti­o­ci ko­ji pro­či­ta­ju sve u da­hu, pa ta­ko mno­go bo­lje ra­zu­me­ju te­melj­no me­sto ko­je dru­ga knji­ga ima u ce­loj bajci.

Treći deo tri­lo­gi­je se zo­ve „Treća noć“.

U po­sled­njem de­lu tri­lo­gi­je ak­ci­o­ni na­boj se vra­ća na ni­vo na­bo­ja u pr­vom de­lu, pa je „Treća noć“ za­pra­vo knji­ga za jed­nu noć jer se ne is­pu­šta iz ru­ku dok se ne pro­či­ta do kraja…

Tako je, ta­ko sam je i pi­sao, ob­u­ze­la me je i ni­je me pu­šta­la me­se­ci­ma. A go­vo­ri­mo o me­se­ci­ma ka­da smo bi­li po­za­tva­ra­ni me­đu svo­ja če­ti­ri zi­da. Ta knji­ga bi­la mi je beg u dru­ga­či­ji svet. Nakon vi­še od po­la go­di­ne od nje­nog iz­la­ska i da­lje mi­slim da mi je naj­bo­lje de­lo. Neke de­lo­ve kao da mi je ne­ko skri­ven ša­pu­tao na uho, pro­sto ne znam oda­kle su do­šli. Plus je tu i sve ono du­blje i skri­ve­no, o če­mu smo pri­ča­li a što je pa­žlji­vo do­da­va­no u du­gim da­ni­ma na­kon za­vr­šet­ka „pr­ve ru­ke“, ka­ko to pi­sci vo­le da zovu.

Nedavno sam se na pri­mer pri­se­tio, sa­znav­ši da su Hese i Kafka ro­đe­ni dan za da­nom ia­ko raz­dvo­je­ni go­di­na­ma, da sam se baš nji­ma dvo­ji­ci po­klo­nio u is­tom po­gla­vlju knji­ge, na­zva­nom „Preobražaj“, po Kafkinom ču­ve­nom de­lu ko­je po­či­nje i slič­nim iz­bo­rom re­či, dok se ju­na­ku Vuku de­ša­va slič­no što i Heseovom Stepskom vu­ku dok pro­la­zi kroz is­te di­le­me o dvoj­no­sti svo­je lič­no­sti, pre no što di­vlji­na za­u­vek po­be­di u nje­mu. A sve to ni na tre­nu­tak ne op­te­re­ću­je či­ta­o­ca, ve­ći­na po­ne­se­na di­na­mič­nom rad­njom ne­će ni pri­me­ti­ti mi­sa­o­ni tok u pozadini.

Spomenuo bih da su u tvo­joj tri­lo­gi­ji sve­sno upo­tre­blje­ni mo­ti­vi iz na­rod­nih ep­skih pe­sa­ma i pri­ča. Naime, mi ima­mo ve­o­ma bo­ga­to na­rod­no pre­da­nje, ali je ono sa­ču­va­no u obli­ku ko­ji da­na­šnjem či­ta­o­cu ni­je pre­vi­še bli­zak. A ti si u „Bajci nad baj­ka­ma“ ura­dio, da ta­ko ka­žem, isto­rij­sku stvar jer si nam ga pri­bli­žio i uči­nio pri­jem­či­vi­jim. Koliko si to uspe­šno ura­dio go­vo­ri či­nje­ni­ca da se tvo­je knji­ge na­la­ze na ne­ko­li­ko top-​lista naj­pro­da­va­ni­jih knjiga…

Hvala, baš to je bi­la mo­ja na­me­ra, da pri­bli­žim na­rod­no pre­da­nje no­vim ge­ne­ra­ci­ja­ma, ko­je ima­ju sve ma­nje str­plje­nja da ga či­ta­ju u izvor­nom obli­ku. Izgleda da sam i uspeo u to­me, jer se sve mo­je knji­ge pro­da­ju i do­štam­pa­va­ju od iz­la­ska. Ali to na­rod­no pre­da­nje mi naj­vi­še za­me­ra­ju či­ta­o­ci ko­ji su oče­ki­va­li ne­što dru­go – a naj­ve­ća gre­ška u či­ta­nju mo­jih knji­ga su sop­stve­na oče­ki­va­nja, ta de­la pro­sto tra­že da im se či­ta­o­ci pre­pu­ste i do­zvo­le da ih po­ne­se ogrom­ni ta­las ep­skog i mit­skog i mi­stič­nog, stil ko­ji se me­nja pre­ma po­tre­bi po­gla­vlja, na­ra­ci­ja ko­ja ide od pe­sme do film­skih akcija…

Nijedno de­lo, na­rav­no, ne mo­gu vo­le­ti svi, ali mi po­ne­kad bu­de žao što ga ne pri­hva­te ne­ki za ko­je bih oče­ki­vao da me mo­gu ra­zu­me­ti, a knji­ge od­ba­cu­ju zbog ne­od­go­va­ra­nja nji­ho­voj vi­zi­ji mog pi­sa­nja, ne shva­ta­ju­ći da im naj­vi­še sme­ta za­pra­vo od­su­stvo ša­blo­na, što ote­ža­va či­ta­nje sva­kom ko ih oče­ku­je. Neverovatna stvar, oni naj­tre­ni­ra­ni­ji či­ta­o­ci, ko­ji već zna­ju ka­ko sva­ka knji­ga tre­ba da iz­gle­da, ima­ju pro­ble­ma da is­pra­te mo­je ro­ma­ne, dok me sa­svim no­vi či­ta­o­ci, bi­lo da su no­vi u či­ta­nju ili sa­mo u fan­ta­sti­ci, ra­zu­me­ju sa­vr­še­no i vo­le vatreno. 

Objavljena je kom­plet­na tri­lo­gi­ja na la­ti­ni­ci. Kada mo­že­mo oče­ki­va­ti ći­ri­lič­no izdanje?

U tre­nut­ku ovog raz­go­vo­ra da­ni nas de­le od iz­la­ska ći­ri­lič­nog iz­da­nja, a ja se na­dam da će ovaj in­ter­vju bi­ti ob­ja­vljen dan pre, kao po­sled­nja na­ja­va. Kompletno ći­ri­lič­no iz­da­nje ima tvr­de ko­ri­ce, sko­ro 800 stra­na i ma­pu u bo­ji. Ono pred­sta­vlja ko­nač­nu ver­zi­ju tek­sta, sa sit­nim ulep­ša­va­nji­ma ko­ja sam že­leo da iz­vr­šim. Latinično iz­da­nje osta­ju tri knji­ge s me­kim ko­ri­ca­ma, po­god­ne za či­ta­nje na pla­ži ili u pri­ro­di… Drago mi je da „Bajka“ po­sto­ji u ta­ko ra­zli­či­tim for­ma­ti­ma, a ka­da i „Slovenska mi­to­lo­gi­ja“ stig­ne kao po­seb­no la­ti­nič­no iz­da­nje, sve mo­je knji­ge će po­sto­ja­ti na oba pi­sma ko­ja ko­ri­stim, što mi je dav­na­šnja želja.

Tvoj rad i sva de­ša­va­nja u ve­zi sa tvo­jim knji­ga­ma či­ta­o­ci mo­gu da pra­te na tvom saj­tu nenadgajic.org. Pošto je tri­lo­gi­ja „Bajka nad baj­ka­ma“ za­vr­še­na, ko­ju sle­de­ću ra­do­snu vest mo­že­mo da oče­ku­je­mo? Ili dru­gim re­či­ma, da li ra­diš na ne­kom rukopisu?

Radim pa­ra­lel­no na dva ru­ko­pi­sa. Što ne zna­či da ću oba i za­vr­ši­ti, ali ta­kav je plan. Nadam se da ću bi­ti i br­ži od do­sa­da­šnjeg tem­pa, jer na­kon sva­ke knji­ge do­da­jem po jed­nu go­di­nu vi­še do sle­de­će. Svakako će ono što sle­di bi­ti ra­zli­či­to od ono­ga na šta sam na­vi­kao či­ta­o­ce to­kom go­di­na, ali je­dan ve­li­ki ci­klus se za­vr­ša­va za me­ne i vre­me je da se kre­ne da­lje, da se ot­poč­ne no­vi. Mogu sa­mo ute­ši­ti či­ta­o­ce da će to i da­lje osta­ti u sfe­ri fan­ta­sti­ke, naj­ši­re gle­da­no, ia­ko ep­sko i mit­sko vi­še ne­će bi­ti fo­kus mog pisanja.

I za kraj jed­no lič­no pi­ta­nje. Koju knji­gu bi vo­leo da proživiš?

Onu ko­ju sam na­pi­šem. Kao i drev­ni Sloveni, ve­ru­jem da je sva­ko ko­vač svo­je sud­bi­ne, ko­ju sva­kod­nev­no is­pi­su­je­mo, me­nja­ju­ći ono što su nam dru­gi namenili.

Nenade, još jed­nom hva­la na vre­me­nu ko­je si iz­dvo­jio da ura­di­mo in­ter­vju. Nadam se da će­mo u bu­duć­no­sti ima­ti pri­li­ku da po­no­vi­mo dru­že­nje jer, ia­ko si na do­ma­ćem tr­ži­štu po­sti­gao ve­li­ki uspeh, ve­ru­jem da će „Bajka nad baj­ka­ma“ i „Slovenska mi­to­lo­gi­ja“ u go­di­na­ma ko­je su pred na­ma po­sti­ći još ve­ći uspeh u inostranstvu.

Rekoh već da si se od­lič­no pri­pre­mio za ovaj in­ter­vju, pa se na­dam da si i ov­de u pra­vu. Voleo bih da baš ta­ko bude.

Integralnu ver­zi­ju in­ter­vjua mo­že­te pro­či­ta­ti ov­de.

Izvor: hronikehelma.com