Arhiva kategorije: Odlomci

Kolovrat

Iako ni­su uspe­va­li da ga na­te­ra­ju da ih ču­je, ovaj čud­ni ka­me­ni pa­tu­ljak, sme­šten iz­me­đu tri drev­na hra­sta, mo­ra bi­ti ka­men ko­ji tra­že! Pomisli Marena ka­ko mo­žda i te re­či ko­je tre­ba da iz­go­vo­re ne mo­gu bi­ti pro­i­zvolj­ne, već mo­ra­ju bi­ti oči­gled­ne ka­da ih se do­se­te, baš kao što sa­da be­hu sa­svim si­gur­ni da su […]

Šumski most

Kada se Žarko raz­bu­dio, pro­sto mu se ni­je po­la­zi­lo da­lje. Proteže se le­njo u mr­klom mra­ku i pri­se­ti bo­ga­te go­zbe i mno­gih vr­če­va vi­na, i bi mu dra­go što su ga za­pit­ki­va­li tek po­ma­lo, a slu­ži­li mno­go, i što tu be­še sa­mo ma­li deo se­la ko­je je sil­no že­le­lo da se na­gle­da jed­nog kra­lja, ne­o­če­ki­va­nog […]

Kiša (Moji preci putuju sa mnom)

Stablo pre­da mnom blje­snu po­put no­vo­go­di­šnje jel­ke, za­sle­plju­ju­ći me! Zvuk je bio ra­zo­ran, po­me­šan sa pu­ca­njem dr­ve­ta. Nije bi­lo po­ža­ra pod ova­kvom vo­dom, ali su sit­ni blje­sko­vi elek­trič­nog pra­žnje­nja kao na uspo­re­nom fil­mu po­vre­me­no osve­tlja­va­li po­go­đe­no sta­blo dok po­sr­će i pa­da, uru­še­no iz­ne­nad­nom bo­žan­skom in­ter­ven­ci­jom. Nezadrživa bu­ji­ca mi­sli pre­pla­vi mi um. Iz jed­ne tač­ke vi­deo […]

Tanka linija između mita i bajke

Pre par go­di­na, po­vo­dom ra­di­o­ni­ce kre­a­tiv­nog pi­sa­nja ko­ju sam odr­žao u Novom Sadu, smi­slio sam za­da­tak ko­ji je in­spi­ra­ci­ja za ovu te­mu. Trebalo je da mla­di pi­sci pre­po­zna­ju uz­ro­ke do­ga­đa­ja u ro­ma­nu Bajka nad baj­ka­ma, ko­ri­ste­ći odred­ni­ce ko­je smo za­jed­nič­ki iden­ti­fi­ko­va­li i po­tra­ži­li u knji­zi Slovenska mi­to­lo­gi­ja. I mla­di au­to­ri su za­da­tak uspe­šno re­ši­li, na […]

Mali dvorski duhovi

„Jaoj, ca­re, ca­re, ca­re…“  Car Stepan se tr­že iz dre­me­ža. Osvrnuvši se hi­tro po pro­sto­ri­ji vi­de da ni­ko­ga ne­ma, ia­ko mu se kroz san uči­ni­lo da ču­je sti­dlji­vu škri­pu vrat­ni­ca. A ko bi i smeo kod ca­ra bez po­zi­va? Beše sam u pre­sto­noj dvo­ra­ni, ot­pu­stiv­ši sve na­kon usa­mlje­nič­ke ve­če­re ka­ko bi se u još ve­ćoj […]

Ruka mrtvog čoveka

Ogromna cr­na pti­ca kra­si­la je naj­vi­šu ku­lu car­ske pa­la­te. Bila je du­ža od ru­ke od­ra­slog mu­škar­ca od ra­me­na do vr­ho­va pr­sti­ju, i bes­ko­nač­no sta­ra. Čelični od­sjaj nje­nih kri­la na sna­žnom sun­cu pre­va­rio bi i naj­pa­žlji­vi­jeg po­sma­tra­ča, da ret­ki i br­zi okre­ti gla­ve ni­su oži­vlja­va­li sli­ku. Ti od­me­re­ni tr­za­ji uka­zi­va­li su da je ipak reč o […]

Morlak

Družina ko­nač­no u pot­pu­no­sti ra­zu­me­de iz­raz „glu­vo do­ba“. Ponoć je sti­gla, i svi su jed­no­stav­no ose­ti­li taj tre­nu­tak. Kao da se sve u šu­mi uti­ša­lo: ne­stao je šum ve­tra, pre­stao je po­vre­me­ni cvr­kut pti­ca, pre­sta­lo je čak i hu­ča­nje so­va, a i po­tok ko­jim su ga­zi­li kao da se uti­šao – ti­ši­na ih je oba­vi­la […]

Raskovnik

I ta­ko, Vuče, osta­smo još ti i ja. Na kra­ju, jer nas po­če­tak tvo­je po­tra­ge ve­že. Hajde, mo­ra­mo na put – za tri da­na je pra­znik Kupala, naj­du­ži dan u go­di­ni, a mi naj­kra­ću noć mo­ra­mo do­če­ka­ti sprem­ni. Nakon to­ga nam se pu­te­vi raz­dva­ja­ju, jer sa­mo lo­po­vu pri­sto­ji da oba­vlja lo­pov­ska po­sla, ali ću ti […]