Nenad Gajić

Nenad Gajić u in­ter­vjuu za Report.rs: „Već du­go me po­kre­će že­lja da zna­nja oču­va­na u mom na­ro­du pre­ne­sem što ši­re, u obli­ku što bli­žem izvornom.“

Danas raz­go­va­ram sa Nenadom Gajićem, tvor­cem po­zna­te tri­lo­gi­je „Bajka nad baj­ka­ma“ i knji­ge „Slovenska mi­to­lo­gi­ja“, ko­ja je pod­sta­kla mno­ge da se za­in­te­re­su­ju za ovu go­to­vo za­bo­ra­vlje­nu oblast, ali je ta­ko­đe uti­ca­la i na ne­ke pi­sce da je ko­ri­ste kao re­fe­ren­cu pri­li­kom pi­sa­nja ro­ma­na ko­ji su ve­za­ni za ovu tematiku.

Nenade, započeo bih ovaj razgovor pitanjem: koja knjiga te je uvela u svet slovenske mitologije?

 
Davno je bi­lo, ali ka­ko se se­ćam za­pra­vo ni­je bi­la knji­ga, već aka­dem­ski rad u ko­me Čajkanović po­re­di vam­pi­ra i vu­ko­dla­ka, ob­ja­šnja­va­ju­ći za­što su ta bi­ća če­sto sma­tra­na iden­tič­nim u srp­skim ve­ro­va­nji­ma. Kasnije sam na­do­gra­dio to zna­nje i u svo­joj knji­zi ob­ja­snio šta ih sve od­li­ku­je, a glav­na ra­zli­ka je sle­de­ća: vu­ko­dlak je, pre sve­ga, živ čo­vek ko­ji to osta­je i ka­da se pre­o­bra­žaj okon­ča, dok je vam­pir mr­tvac, oži­vlje­ni leš.
 

Moj prvi susret sa slovenskom mitologijom bile su trilogija „Kosingas“ i tvoja knjiga „Slovenska mitologija“. Kakav je, zapravo, osećaj kad znaš da si inspirisao neke pisce prilikom stvaranja njihovih priča i svetova? Da li su uspeli da materiju koju si podelio u knjizi validno interpretiraju u svojim delima?

 
Čudesan je ose­ćaj ka­da se tvo­ja knji­ga ot­me od te­be i poč­ne da ži­vi sop­stve­ni ži­vot, do­di­ru­ju­ći du­še či­ta­la­ca. A „Slovenska mi­to­lo­gi­ja“ je uti­ca­la i uti­če na mno­ge, jer je to ve­ro­vat­no naj­ti­ra­žni­ja knji­ga en­ci­klo­pe­dij­skog ti­pa na srp­skom je­zi­ku ikad, uklju­ču­ju­ći i srpsko-​hrvatski. Znali smo i ja i Laguna da je ova­kva knji­ga, naučno-​popularna, ko­ja jed­no­stav­nim je­zi­kom ob­ja­šnja­va slo­že­ne te­me, po­treb­na i že­lje­na, ali ni­smo zna­li ko­li­ko, ni­ko to ni­je mo­gao zna­ti – spre­ma se već 12. iz­da­nje za pr­vih 10 go­di­na knji­ge. Drago mi je kad nju dru­gi pi­sci ko­ri­ste kao izvor ili in­spi­ra­ci­ju, šta god od to­ga na­pra­vi­li, jer uvek vo­lim da na­gla­sim da mi­to­lo­gi­ja ni­je eg­zakt­na na­u­ka, već zbir pri­ča uz vatru.
 

Koje je tvoje omiljeno biće iz slovenske mitologije?

 
Često me pi­ta­ju ovo, a moj od­go­vor je uvek sli­čan: vam­pir, kao srp­ska reč ko­ja je ušla u sve je­zi­ke sve­ta, zmaj, kao moć­no bi­će ko­je u slo­ven­skoj mi­to­lo­gi­ji ima tri ra­zli­či­ta obli­ka i sva tri na­klo­nje­na čo­ve­ku, i vi­la, kao ju­žno­slo­ven­ska fa­tal­na že­na i oli­če­nje lepote.
 

Koje knjige svima rado preporučuješ da pročitaju, a da nisu vezane samo za mitologiju?

 
Mnogo ih je, omi­lje­ni pi­sci su mi ce­lo­kup­nim opu­som Hemingvej, Tolkin, Hese, Bukovski, Asimov, Pavić, do­ne­kle i Andrić… a sa po­je­di­nač­nim knji­ga­ma ih je i do­sta vi­še, tu su sva­ka­ko Bulgakov (Majstor i Margarita), Orvel (1984), Vajld (Slika Dorijana Greja), Nevil (Osmica), Eko (Ime ru­že), Man (Ispovesti va­ra­li­ce Feliksa Krula), Pol (Kapija)… li­sta se na­sta­vlja i pre­du­ga je za jed­no pi­ta­nje jer sam od de­tinj­stva pa­si­o­ni­ra­ni lju­bi­te­lj knji­žev­no­sti, po­seb­no fan­ta­stič­ne ili sa ele­men­ti­ma fan­ta­sti­ke. Fantastika da­je bo­je si­vom sve­tu u ka­kvom se po­ne­kad budimo.

Nedavno je izašlo novo izdanje trilogije „Bajka nad bajkama“ koje objedinjuje sve tri knjige sa dodatkom mape i ilustracija. Da li možeš ukratko da predstaviš taj serijal svima koji još uvek nisu imali prilike da pročitaju?

 
Mogu da po­ku­šam, ia­ko je u pi­ta­nju kom­plek­sno i obim­no de­lo ko­je gu­bi deo svo­je ma­gi­je pri­li­kom pre­pri­ča­va­nja rad­nje… Knjiga pra­ti sud­bi­nu na­i­zgled be­zna­čaj­ne de­voj­či­ce ko­ju po­či­nju da pro­go­ne mrač­ne si­le, dok se oko nje kroz čud­ne su­sre­te oku­plja­ju ne­o­bič­ne lič­no­sti ko­je su mno­go vi­še od ono­ga vi­dlji­vog na pr­vi po­gled. To je, ka­ko sam na­veo u po­go­vo­ru, obim­na pri­ča u ko­ju sam že­leo da uple­tem naj­lep­še slo­ven­ske mi­to­ve i baj­ke i srp­ske ep­ske pe­sme ko­je su ume­le da me oča­ra­ju to­kom od­ra­sta­nja i ka­sni­je. Imao sam dva va­žna kri­te­ri­ju­ma: ni­sam že­leo da me­njam te na­rod­ne umo­tvo­ri­ne, nji­ho­ve li­ko­ve, po­u­ke i za­vr­šet­ke, a mo­rao sam ih uklo­pi­ti u zda­nje ko­je sam, ume­sto od ka­me­na, zi­dao od re­či, od baj­ki i pe­sa­ma po­put de­li­ća ve­li­ke sla­ga­li­ce, ukla­pa­ju­ći ih u ve­ću ar­he­tip­sku pri­ču u pozadini.
 

U tvojoj biografiji stoji jedna zanimljiva činjenica, a to je da si muzičar i da si objavio dva albuma, što je za svaku pohvalu. Koju vrstu muzike voliš da sviraš i slušaš? Da li svoju ljubav prema književnosti prenosiš i na muziku i sviranje?

 
Rok mu­zi­ka je mo­je opre­de­lje­nje od ti­nej­džer­skih da­na, svi mo­ji ben­do­vi svi­ra­li su ne­ki rok, a to i slu­šam, uglav­nom tvr­đi zvuk, grandž i me­tal, ma­da je kla­sič­na mu­zi­ka čest iz­bor ka­da pi­šem jer me re­či u pe­sma­ma de­kon­cen­tri­šu. Što se svi­ra­nja ti­če, mu­zi­kom sam se ak­tiv­no ba­vio pre ob­ja­vlji­va­nja pr­ve knji­ge, a ta­da se do­go­di­lo ču­do u mom ži­vo­tu: ni­šta ni­sam pro­me­nio u pri­stu­pu, ali sam shva­tio da me mno­go vi­še lju­di ra­zu­me kroz pi­sa­nu reč no što me je ra­zu­me­lo kroz mu­zi­ku, iz mu­zič­kog underground‑a pre­šao sam u knji­žev­ni ma­in­stre­am. Možda mi je sa­mo po­treb­na du­ža for­ma od pe­sme da se u pot­pu­no­sti iz­ra­zim, ali je moj uti­sak bio da sam ko­nač­no na­šao svoj put.
 

Koja je tvoja formula da svako od nas živi svoju bajku nad bajkama? Šta je to što tebe pokreće kao pisca i čoveka?

 
Negde sam pro­či­tao je da uspe­šan čo­vek onaj ko­ji pad­ne se­dam pu­ta, ali usta­ne i osmi put. I to mi ta­ko isti­ni­to zvu­či. Oporaviti se, ti­ho­va­ti, raz­mi­šlja­ti, ali na kra­ju po­no­vo usta­ti – to je je­di­na al­he­mij­ska for­mu­la ko­ju znam. Kako to ka­že Džordž Martin, i „vr­lo ma­li čo­vek mo­že stvo­ri­ti vr­lo ve­li­ku sen­ku“, uz upor­nost i ci­lj. A me­ne već du­go po­kre­će že­lja da zna­nja oču­va­na u mom na­ro­du pre­ne­sem što ši­re, u obli­ku što bli­žem izvornom.
 

Uskoro izlazi novo izdanje „Slovenske mitologije“. Da li možeš otkriti šta se još nalazi unutar korica pored dobro nam poznatog teksta, ili želiš da to ostane iznenađenje za čitaoce?

 
Nije to ve­li­ka taj­na, pri­čao sam već o to­me. U pi­ta­nju je po­seb­no iz­da­nje, pr­vo la­ti­ni­com, ko­jim Laguna i ja sla­vi­mo de­set go­di­na od ob­ja­ve knji­ge. Ima sa­svim ma­lo do­pu­na (jer je bi­lo me­sta za njih, la­ti­ni­ca je ma­lo „uža“) i ma­lo su osve­že­ne bo­je cr­te­ža iz­me­đu de­lo­va, ali to je u osno­vi ona is­ta knji­ga za ko­ju mno­gi či­ta­o­ci iz su­sed­nih dr­ža­va go­di­na­ma pi­ta­ju ho­će li bi­ti štam­pa­na i la­ti­ni­com. Pa eto, ho­će. Ovo iz­da­nje ozna­ča­va za­vr­še­tak jed­nog du­gog i obi­mnog ci­klu­sa u mom stva­ra­la­štvu, osam­na­est go­di­na po­sve­će­nih mit­skim te­ma­ma; s ovim će svi mo­ji do­sa­da­šnji obim­ni­ji ra­do­vi po­sto­ja­ti od­štam­pa­ni na oba pi­sma ko­ja koristim.
 

Da li radiš trenutno na nekom novom projektu ili možda imaš nešto u planu?

 
Radim na dve knji­ge, obe su u du­go­roč­nom pla­nu. Jedna je po­če­tak po­ten­ci­jal­no du­gog se­ri­ja­la, dru­ga je vr­lo lič­na pri­ča o pre­ci­ma , a obe ga­ze u dru­ga­či­ju fan­ta­sti­ku od one ka­kvom sam se ba­vio do sa­da. Manje je mit­skog i ep­skog, ali ve­ru­jem ne i ma­nje ču­de­snog, na­pro­tiv. Žudim da ih pred­sta­vim, ali ni­sam ta­ko bli­zu za­vr­šet­ka pa ovo ni­je pra­vi tre­nu­tak za to.
 

Hvala na izdvojenom vremenu za ovaj razgovor. Želim ti mnogo sreće i uspeha u daljem radu.

 
 
Izvor: Marko Veljković, report.rs, Foto: Nenad Gajić