Nenad Gajić

LAGUNA – Ako vo­li­te ra­sko­šne knji­ge ko­je će­te ču­va­ti, pa­zi­ti s mno­go lju­ba­vi i dr­ža­ti na po­ča­snom me­stu u kuć­noj bi­bli­o­te­ci, on­da je „Slovenska mi­to­lo­gi­ja“ Nenada Gajića pra­vi iz­bor za vas.

Pritom, ka­da ka­žem ra­sko­šna, ne mi­slim sa­mo vi­zu­el­no, što ova ve­li­čan­stve­no opre­mlje­na, tvr­do­ko­ri­če­na, baj­ko­vi­to ilu­stro­va­na le­po­ti­ca od knji­ge sva­ka­ko je­ste, već i po sa­dr­ža­ju i zna­ča­ju, jer kao što je je­dan od knji­žev­nih kri­ti­ča­ra pri­me­tio „i ra­ni­je je bi­lo po­ku­ša­ja si­ste­ma­ti­za­ci­je slo­ven­ske mi­to­lo­gi­je, ali je ovo do sa­da naj­o­bim­ni­je de­lo ovog ti­pa“. I za­i­sta, Nenad Gajić, pi­sac ču­ve­ne sa­ge Bajka nad baj­ka­ma, vi­še­tom­ne ep­ske pu­sto­lo­vi­ne ko­ja se osla­nja na na­šu tra­di­ci­ju, ve­ro­va­nja i le­gen­de, iz­ra­zi­to te­melj­no, po­sve­će­no, ra­zu­mlji­vo i na­dah­nu­to u „Slovenskoj mi­to­lo­gi­ji“, svo­je­vr­snoj en­ci­klo­pe­di­ji drev­nih ve­ro­va­nja sa ovih pro­sto­ra, za­ra­nja u pro­šlost i do­no­si nam mi­to­ve, pri­če, mi­to­lo­ška bi­ća i me­sta ve­za­na za njih, obi­ča­je, bo­žan­stva, pre­da­nja i sve osta­lo što se kri­je u ma­gla­ma mističnog.

Ruku pod­ru­ku sa Svarogom, Perunom, Stribogom, Velesom, Svetovidom, Moranom i osta­lim bo­žan­stvi­ma sta­rih Slovena, Nenad nas vo­di u ne­za­bo­rav­nu šet­nju kroz bo­ga­ti pan­te­on bo­go­va ko­ji su po na­rod­nim ve­ro­va­nji­ma upra­vlja­li sve­tlom, mra­kom, va­trom, pri­ro­dom, od ko­jih su lju­di oče­ki­va­li sre­ću, ne­sre­ću, raz­re­še­nje sud­bi­ne, lju­bav, smrt ili rod­nu go­di­nu. Izdavački hit ko­ji već vi­še od jed­ne de­ce­ni­je sva­ku no­vu go­di­nu do­če­ku­je sa bar po jed­nim no­vim iz­da­njem, od­ne­dav­no je do­stu­pan či­ta­o­ci­ma i na la­ti­ni­ci.

Zašto se ne kr­sti ka­da gr­mi, za­što se kum­stvo ne od­bi­ja, za­što Svarog sne­va več­nim snom dok go­spo­da­ri ne­bom, za­što ve­tro­vi po­ma­žu oni­ma ko­ji ve­ru­ju u Striboga, za­što Triglav no­si zlat­ne po­ve­ze pre­ko usta i oči­ju, za­što su Velesa na­zi­va­li „me­đe­dla­kim bo­žan­stvom“, ka­ko je omi­lje­ni za­štit­nik Srba Dajbog po­stao omra­že­ni Hromi Daba, za­što se Jarovid, bog srdžbe i ra­ta, uvek po­ja­vlju­je u prat­nji vra­na, za­što Svetovid ima če­ti­ri gla­ve, za­što je Vesna u slo­ven­skoj mi­to­lo­gi­ji za­mi­šlje­na kao ru­me­na i buj­na, a Morana kao ble­da i is­pi­je­na sa vu­či­jim oč­nja­ci­ma i kan­dža­ma, za­što su kult bo­gi­nje Mokoše odr­ža­va­le uglav­nom že­ne, za­što su na slo­ven­skim gro­blji­ma kao pr­vi „po­koj­ni­ci“ sa­hra­nji­va­ni me­dve­di, za­što vo­de­ni­ce no­ću po­ho­de vam­pi­ri, vu­ko­dla­ci i dre­kav­ci, za­što se ne tre­ba hva­ta­ti u vi­lin­sko ko­lo, po če­mu su zna­čaj­ne mi­stič­na pla­ni­na Vitor i sve­ta šu­ma Žutibor, ko su ča­ro­dej­ni­ci, a ko či­nja­ni­ce, da li su be­be ro­đe­ne u ko­šu­lji­ci po­tom­ci ala i ko­ja je uop­šte ra­zli­ka iz­me­đu ala, ažda­ja i zma­je­va, ko je ’ti­ca alem­per­ka, za­što je hrast sve­to dr­vo u Slovena, za­što je bo­lje dr­ža­ti pe­ru­ni­ku na ku­ći ne­go dva psa is­pred ku­će, šta se de­si ako vam de­vet go­lih ba­ba u no­ći pu­nog me­se­ca skro­ji ko­šu­lju, ka­ko do­ći do mit­skog bla­ga ca­ra Radovana?

To su sa­mo ne­ke od stva­ri ko­je će­te sa­zna­ti u ovoj je­din­stve­noj knji­zi, ko­ja ob­ja­šnja­va ka­ko su se ve­ro­va­nja sta­rih Slovena po­ste­pe­no pre­tvo­ri­la u na­rod­ne obi­ča­je odr­ža­ne do da­na­šnjih da­na. Јasna po­ve­zni­ca svih tih mi­to­va i ve­ro­va­nja je­ste da je naš na­rod od­u­vek naj­vi­še ve­ro­vao u si­le pri­ro­de, jer upra­vo ona naj­vi­še odlu­ču­je o ki­ši i su­ši, o bla­go­sta­nju i gla­di, o ljud­skoj sre­ći i ne­sre­ći. Možda su baš za­to Sloveni je­dan od ret­kih na­ro­da ko­ji po pra­vi­lu ne ve­ru­je u sud­bi­nu i usud, već se osla­nja na pri­ro­du i sop­stve­no de­lo­va­nje da bi uti­cao na bo­lju sa­da­šnjost i budućnost.

Autor: Miroslav Bašić Palković

(Prikaz je ob­ja­vljen na saj­tu iz­da­vač­ke ku­će „Laguna”, pogledaj izvor)

Da bi či­ta­o­ci i lju­bi­te­lji te­me ste­kli uvid u ovu dra­go­ce­nu mo­no­gra­fi­ju i ima­li pred­sta­vu o po­gla­vlji­ma i obla­sti­ma ko­ji­ma se ba­vi „Slovenska mi­to­lo­gi­ja”, „Laguna” je kreirala i veb-sajt www.slovenskamitologija.rs na kome se u sažetoj formi mogu pročitati osnovni pojmovi ko­ji či­ne sa­dr­ži­nu ove obim­ne knji­ge (po­gla­vlja: Drevni Sloveni, Bogovi, Mitska me­sta, Magija, Mitska bi­ća), pre­u­ze­ti po­za­di­na (wall­pa­per) sa li­kov­nim pred­sta­va­ma i mo­ti­vi­ma iz obla­sti slo­ven­ske mi­to­lo­gi­je, pro­či­ta­ti od­lo­mak iz knji­ge ili osta­vi­ti svoj ko­men­tar sa uti­sci­ma o ovom iz­da­vač­kom poduhvatu.

(Vest sa saj­ta iz­da­vač­ke ku­će „Laguna“, pogledaj izvor)

Više o knjizi »

Više o knjizi »