Nenad Gajić

PRAVDA – Istorijat sta­rih Slovena, nji­ho­va ve­ro­va­nja, je­zik, obi­ča­ji, bo­go­vi i mit­ska me­sta po pr­vi put su se na­šli na jed­nom me­stu u knji­zi „Slovenska mitologija“ autora Nenada Gajića, koji je nekoliko godina pripremao ovo izuzetno i za našu kulturu kapitalno izdanje. O svo­joj knji­zi en­ci­klo­pe­dij­skog ti­pa, o Slovenima i ve­za­ma me­đu ju­žno­slo­ven­skim na­ro­di­ma, kao i o ve­zi tra­di­ci­je i mo­der­nog do­ba u in­ter­vjuu za „Pravdu“ go­vo­ri Nenad Gajić.

–  Iako bih vo­leo da mo­gu re­ći druk­či­je, na ide­ju stva­ra­nja knjige o slo­ven­skoj mi­to­lo­gi­ji do­šao sam vi­še slu­čaj­no ne­go na­mer­no. Ova te­ma me za­ni­ma odav­no, a pre ne­kih se­dam go­di­na po­čeo sam da je te­melj­no is­tra­žu­jem pri­ku­plja­ju­ći gra­đu za jed­nu sa­svim dru­ga­či­ju knji­gu, ko­ja je u na­red­nim go­di­na­ma oti­šla u dru­gi plan jer me je is­tra­ži­va­nje slo­ven­ske mi­to­lo­gi­je, ko­je uop­šte ni­je tre­ba­lo da tra­je to­li­ko du­go ni­ti da bu­de to­li­ko obim­no, sa­svim za­o­ku­pi­lo – ka­že na po­čet­ku raz­go­vo­ra za „Pravdu“ Nenad Gajić.

Da li je bi­lo iza­zov­no upu­sti­ti se u rad na ta­ko sve­o­bu­hvat­noj temi?

–  Bio je mno­go ve­ći iza­zov ne­go što sam oče­ki­vao, a oče­ki­vao sam ozbi­ljan test iz­dr­žlji­vo­sti, jer ova­kvu knji­gu je mo­gao na­pi­sa­ti sa­mo ne­ko do­volj­no spre­man da ra­stu­ri ogrom­nu, de­li­mič­no slo­že­nu sla­ga­li­cu, ka­ko bi iz po­čet­ka pri­stu­pio nje­nom sa­sta­vlja­nju. Zapravo, da sam ta­da znao šta me če­ka, ve­ro­vat­no ni­ka­da ne bih ni za­po­čeo. Ovako, pre­ki­dao sam sve u vi­še na­vra­ta, ne­ka­ko uvek na­sta­vlja­ju­ći da­lje po­sle du­žih pa­u­za, a po­ne­kad i mi­mo svo­je vo­lje. Kao da je sa­ma knji­ga že­le­la da bu­de napisana.

Da li smo kao na­rod, po va­šem mi­šlje­nju, do­volj­no upo­zna­ti sa mi­to­lo­gi­jom, ali i isto­ri­jom i obi­ča­ji­ma sta­rih Slovena?

–  Ne, ali ve­ru­jem da to ni­je sa­mo naš pro­blem. Slovenska mi­to­lo­gi­ja ima tu ne­slav­nu ulo­gu sve­tu mo­žda i naj­ma­nje po­zna­te mi­to­lo­gi­je. Nadam se da će ova knji­ga po­mo­ći da se i mi, ali mo­žda i dru­gi na­ro­di, do­ne­kle upo­zna­mo sa drev­nim obi­ča­ji­ma i ve­ro­va­nji­ma, či­ja le­po­ta ne za­o­sta­je ni za jed­nom po­zna­ti­jom mi­to­lo­gi­jom. Istorijom se knji­ga ba­vi tek uz­gred­no, po­ku­ša­va­ju­ći da mi­to­lo­ške te­me sta­vi u isto­rij­sku per­spek­ti­vu, ili uka­že na odre­đe­ne ne­lo­gič­no­sti u zva­nič­noj isto­ri­ji, či­je bi raz­ja­šnja­va­nje ob­ja­sni­lo i po­je­di­ne na­vo­de iz sta­rih hro­ni­ka po­me­nu­te u knjizi.

Da li u ne­koj bli­žoj bu­duć­no­sti mo­že­mo oče­ki­va­ti i dru­gi tom „Slovenske mitologije“?

–  Ne ve­ru­jem da bih pod­neo još ovo­li­ko go­di­na ra­da na jed­noj knji­zi, a či­ni mi se da je „Slovenska mi­to­lo­gi­ja“ pri­lič­no za­o­kru­že­no de­lo, či­ji te­me­lj je osna­žen i zno­jem 25 umet­ni­ka ko­ji su je ilu­stro­va­li. Postoji, ipak, mo­guć­nost da se u ne­kom tre­nut­ku po­ja­vi pro­ši­re­no iz­da­nje, jer je ori­gi­nal­ni tekst bio bar dva pu­ta du­ži, a u „Laguni“ su že­le­li knji­gu od oko 200 stra­ni­ca, pa se ured­nik Dejan Mihailović do­bro po­mu­čio da to sve­de na ovaj obim, pra­ćen mo­jim ne­pre­kid­nim gun­đa­njem. A tu je i knji­ga ko­ja sle­di, ona ko­ja me je i na­ve­la na is­tra­ži­va­nje mi­to­lo­gi­je, ko­ja se, ta­ko­đe, do­ne­kle ba­vi ovom tematikom.

Da li dr­ža­va, po va­šem mi­šlje­nju, do­volj­no ula­že u kul­tu­ru i umetnost?

–  Rekao bih da ne ula­že, ili bar da ne ula­že u pra­ve stva­ri, ali to je sa­svim su­bjek­ti­van ose­ćaj. Iz ne­ko­li­ko po­ku­ša­ja ni­sam do­bio po­dr­šku za „Slovensku mi­to­lo­gi­ju“, i sre­ćan sam što je „Laguna“ pre­po­zna­la po­ten­ci­jal ovo­ga de­la još u ra­noj fa­zi i prak­tič­no me na­te­ra­la da ga završim.

Kako mla­de u eri in­ter­ne­ta vra­ti­ti knji­zi, pa i svo­jim ko­re­ni­ma, isto­ri­ji i tradiciji?

–  Zanimljivim knji­ga­ma i te­ma­ma, i kre­a­tiv­nim pri­stu­pom. Novo vre­me tra­ži i no­ve me­to­de. Mladi su pre­za­si­će­ni in­for­ma­ci­ja­ma, i tre­ba im ne­što do­volj­no sve­že da pro­bi­je prag nji­ho­ve per­cep­ci­je. Tradicija i ko­re­ni mo­gu de­lo­va­ti ne­za­ni­mlji­vo sa­mo ako su lo­še upa­ko­va­ni. Dajte hlad­nom ne­što to­plo, a glad­nom ne­što br­zo i je­sti­vo, i pro­bu­di­će­te svest, pod uslo­vom da to br­zo ni­je „džank fud“. Mladi su do­volj­no pa­met­ni da to prepoznaju.

 Društvena igra

Autor ste i dru­štve­ne igre „Izvori ma­gi­je“. Šta nam mo­že­te re­ći o tome?

– To je pr­va od dve dru­štve­ne igre na ko­je sam ve­o­ma po­no­san, i na ne­ki na­čin me­đu­ko­rak ka knji­zi, jer sam pr­va sa­zna­nja o slo­ven­skoj mi­to­lo­gi­ji is­ko­ri­stio baš tu, sme­šta­ju­ći do­bar deo okru­že­nja u svet slo­ven­ske mi­to­lo­gi­je. „Izvori ma­gi­je“ su stra­te­ška igra, ko­ja ko­ri­sti kar­te ume­sto ta­ble i koc­ki­ca. Postoji od 2005. go­di­ne i ima če­ti­ri iz­da­nja, sa sko­ro 1200 ra­zli­či­tih kar­ti do­stup­nih za slo­bod­no kom­bi­no­va­nje u ovom kom­plek­snom i za­bav­nom „spor­tu za vi­ju­ge“. U igri je pri­su­tan i jak fan­ta­zij­ski mo­me­nat, jer igra­či za­pra­vo upra­vlja­ju mi­to­lo­škim bi­ći­ma, ma­gi­ja­ma i po­ja­va­ma, po­ku­ša­va­ju­ći da po­be­de je­dan drugog.

(Članak ob­ja­vljen u Pravdi, pogledaj izvor)