Nenad Gajić

PRAVDA – Književnik Nenad Gajić skre­nuo je pa­žnju srp­ske li­te­rar­ne jav­no­sti ka­da je pre dve go­di­ne ob­ja­vio „Slovensku mi­to­lo­gi­ju“, pr­vi zbor­nik te vr­ste ko­ji poj­mo­ve iz mi­to­va i le­gen­di slo­ven­skih na­ro­da oku­plja na jed­nom me­stu. Nedavno u iz­da­nju „Lagune“ po­ja­vi­la se no­va Gajićeva knji­ga a nje­gov pr­vi ro­man „Bajka nad baj­ka­ma“ ko­ja po­no­vo či­ta­o­ce vo­di kroz ča­rob­ni svet fan­ta­sti­ke. U raz­go­vo­ru za Pravdu Nenad Gajić go­vo­ri o ro­ma­nu „Bajka nad baj­ka­ma“, slo­ven­skoj i svet­skoj mi­to­lo­gi­ji i ot­kri­va pla­no­ve za pred­sta­vlja­nje srp­ske mi­to­lo­gi­je svet­skoj baštini.

Otkuda odlu­ka da se po­sle iz­u­zet­no uspe­šne mo­no­gra­fi­je „Slovenska mi­to­lo­gi­ja“ upu­sti­te u pi­sa­nje de­bi romana?

-Zapravo je obr­nu­to! Pre de­se­tak go­di­na po­mi­slio sam ka­ko bi bi­lo sjaj­no na­pi­sa­ti ro­man ba­zi­ran na slo­ven­skim mi­to­vi­ma i epi­ci, jer je to na­še fol­klor­no bla­go pot­pu­no ne­po­zna­to sve­tu, pa i na­ma. Iz mo­jih sve op­šir­ni­jih be­le­ški za ro­man, po­sve­će­nih raz­re­še­nju kon­tra­dik­tor­nih in­for­ma­ci­ja i naj­za­ni­mlji­vi­jih mit­skih te­ma, po­ste­pe­no je po­če­la da se po­ma­lja jed­na sa­svim dru­ga knji­ga, za ko­ju sam, go­di­na­ma, tek po­ste­pe­no shva­tao da mo­že bi­ti ve­o­ma va­žna… osta­lo je legenda.

Kako bi­ste u naj­kra­ćem pred­sta­vi­li „Bajku nad baj­ka­ma“ i da li na­slov na­mer­no ili slu­čaj­no aso­ci­ra na bi­blij­sku „Pesmu nad pesmama“?

-Naslov je sa­svim od­go­va­ra­ju­ći jer na en­gle­skom, na ko­ji se spre­ma pre­vod od­lom­ka na za­htev jed­ne od naj­ve­ćih li­te­rar­nih agen­ci­ja na sve­tu, „Bajka nad baj­ka­ma“ zo­ve se „Tejl of tejls“, što bu­kval­no ozna­ča­va pri­po­vest sa­sta­vlje­nu od dru­gih pri­po­ve­sti. To bi is­to­vre­me­no bi­lo i naj­kra­će pred­sta­vlja­nje: u pi­ta­nju je ro­man fan­ta­stič­ne sa­dr­ži­ne, ko­ji spa­ja mo­ti­ve na­ših na­rod­nih pri­ča i ep­skih pe­sa­ma u jed­nu pa­žlji­vo iz­ve­ze­nu ce­li­nu sa slo­ven­skom mit­skom po­za­di­nom. Za „Pesmu nad pe­sma­ma“ ta­ko­đe po­sto­ji mo­guć­nost da je pr­vo­bit­no bi­la zbir­ka lju­bav­nih ili sva­tov­skih pe­sa­ma, i oda­tle ovaj njen naj­po­zna­ti­ji na­ziv i ta slič­nost u ime­nu; dru­go zna­če­nje ime­na je da je to naj­bo­lja od na­pi­sa­nih pesama.

Koliko slo­ven­ska i srp­ska mi­to­lo­gi­ja i pre­da­nje pred­sta­vlja­ju plod­no tle za knji­žev­ni­ke i uop­šte uzev lju­de ra­do­zna­log duha?

-Vrlo plod­no, i po­ma­lo se ču­dim što ne­ma vi­še li­te­ra­tu­re ko­ja ore i ob­ra­đu­je ta­ko plod­nu ze­mlju. U svet­skim okvi­ri­ma je ve­ro­vat­no naj­po­zna­ti­je de­lo „Vukodav“ Marije Semjonove, ko­je za­i­sta ko­ri­sti op­šte­slo­ven­ske mo­ti­ve, ali u ne­do­volj­noj me­ri, re­kao bih. I kod nas je u po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na ne­ko­li­ci­na mla­đih pi­sa­ca (po­put Stojiljkovića, Tešića, Jankovića…) ob­ra­đi­va­la i ko­ri­sti­la mit­ske te­me. Ali mi­slim da ih ni­ko ne ob­ra­đu­je ta­ko upor­no, pe­dant­no i po­sve­će­no kao ja – ako bi­ste is­klju­či­li svet slo­ven­ske i srp­ske mi­to­lo­gi­je, sla­bo šta bi osta­lo od mo­je dve knjige!

Dok ste pri­ku­plja­li gra­đu za „Slovensku mi­to­lo­gi­ju“ šta vas je naj­vi­še iz­ne­na­di­lo i za­o­ku­pi­ra­lo pa­žnju ve­za­no za slo­ven­ske mi­to­ve i legende?

-Neverovatna či­nje­ni­ca da u Srbiji, više nego bilo gde drugde na slovenskim prostorima, još uvek čuvamo i redovno sprovodimo ogroman broj paganskih rituala, sada bezbedno zaogrnutih hrišćanskim ruhom. Oni su pri­sut­ni u svim naj­va­žni­jim pri­li­ka­ma, po­put ro­đe­nja, ven­ča­nja i sa­hra­na, i pra­vo­slav­na cr­kva ih je pri­hva­ti­la si­lom pri­li­ka, jer je na­rod od­bi­jao da ih za­bo­ra­vi. Dogodilo se to ve­ro­vat­no zbog spe­ci­fič­nih isto­rij­skih okol­no­sti, usled re­la­tiv­no ka­snog pri­ma­nja hri­šćan­stva i ču­ve­nih „pet ve­ko­va“ to­kom ko­jih ono, u ko­rist isla­ma, ni­je sti­mu­li­sa­no. Ovo je sve do­ve­lo do upli­va sta­ro­ver­nih mo­ti­va u pra­vo­sla­vlje. Ono što me je iz­ne­na­di­lo to­kom is­tra­ži­va­nja je­ste to da cr­kve­ni slu­žbe­ni­ci sa­svim do­bro zna­ju ko­ji su mo­ti­vi pa­gan­ski – re­ći će ka­da ih pitate.

Koliko mla­di da­nas u Srbiji zna­ju o pro­šlo­sti svog na­ro­da, po­seb­no onoj da­le­koj kao što su pre­da­nja, mi­to­vi i legende?

-Pre par go­di­na bih re­kao ja­ko ma­lo, a da­nas, na­dam se, bar ma­lo vi­še, za­hva­lju­ju­ći uspe­hu mo­je knji­ge ko­ja se obra­ća­la svi­ma, ne za­hte­va­ju­ći ni­ka­kvo pred­zna­nje. Jer, u „Slovenskoj mi­to­lo­gi­ji“ kre­ćem od ba­zič­nih stva­ri po­put to­ga ko su uop­šte Sloveni, a pro­la­zim i kroz pri­vlač­ne te­me po­put drev­nih ma­gij­skih rad­nji i opi­sa (sa sve sli­ka­ma!) mit­skih bi­ća na­še pro­šlo­sti. Ovo je knji­gu na­či­ni­lo in­te­re­sant­nom naj­ši­rem slo­ju, i ti­me pre­ne­lo po­ne­što od traj­nih vred­no­sti i na mlade.

Kao što je po­zna­to reč „vam­pir“ je srp­skog po­re­kla ali mi kao da ne ume­mo da to is­ko­ri­sti­mo i „bren­di­ra­mo“ na za­pa­du. Kakvo je va­še mi­šlje­nje o tome?

-Više ne mi­slim, već uve­li­ko ra­dim na ispra­vlja­nju te ne­prav­de! „Bajka nad baj­ka­ma: Senka u ta­mi“ kao pr­vog ozbilj­nog pro­tiv­ni­ka čud­noj dru­ži­ni, sa­sta­vlje­noj i od ne­ko­li­ko pre­po­zna­tlji­vih ep­skih ju­na­ka, uvo­di baš jed­nog vr­lo drev­nog vam­pi­ra, i nje­go­vu po­ja­vu ko­ri­stim da raz­ve­jem ne­ke od za­blu­da o ovim mit­skim bi­ći­ma, po­put naj­ču­ve­ni­je da ugriz vam­pi­ra pre­no­si kle­tvu – ovo­ga u slo­ven­skoj mi­to­lo­gi­ji ne­ma ni u tra­go­vi­ma, i na­sta­lo je za­bu­nom i me­ša­njem sa vu­ko­dla­kom. Prevod Bajke na Engleski bi­će tek moj pr­vi ko­rak ka pred­sta­vlja­nju na­še mit­ske kul­tu­re svetu.

Epska fan­ta­sti­ka svu­da u sve­tu već ne­ko­li­ko go­di­na do­ži­vlja­va pra­vu re­ne­san­su ali u Srbiji se i da­lje ve­zu­je sa­mo za Tolkina dok su osta­li pi­sci ovog žan­ra ne­ka­ko u za­peć­ku. Zašto je to tako?

-Zato što je Tolkin naj­pe­dant­ni­ji pi­sac fan­ta­sti­ke ika­da? A mno­gi bi re­kli i naj­bo­lji? On je sa nor­dij­skom mi­to­lo­gi­jom ura­dio ono što ja ti­ho či­nim sa slo­ven­skom – pru­žio ju je sve­tu kao ne­o­do­ljiv plod, na naj­bo­lji na­čin is­ko­ri­stiv­ši naj­bo­lje iz nje. I sam mu oda­jem po­čast, na ne­ki na­čin, ti­me što sam pri­stao da odr­žim zva­nič­nu pro­mo­ci­ju no­ve knji­ge u sklo­pu tre­ćeg Festivala Tolkinove fan­ta­zi­je, u su­bo­tu 5. ok­to­bra u SKC‑u, od 19 ča­so­va. Nakon isti­ca­nja za­ni­mlji­vih ve­za ko­je će ob­ja­sni­ti za­što sam baš ja po­zvan da go­vo­rim na otva­ra­nju, pu­bli­ku će če­ka­ti i niz go­sti­ju, za­ni­mlji­vo­sti i po­klon­či­ća, a uz bi­lo ko­ju mo­ju knji­gu, ko­ja se na ula­zu po­ka­zu­je kao taj­na lo­zin­ka, pro­laz kroz vrat­ni­ce je slo­bo­dan! Festival se na­kon pro­mo­ci­je mo­je knji­ge na­sta­vlja do du­bo­ko u noć, pa sva­ka­ko dođite.

Kakvi su vam pla­no­vi za na­red­ni pe­ri­od, da li raz­mi­šlja­te o ne­kom no­vom ro­ma­nu ili će mo­žda „Slovenska mi­to­lo­gi­ja“ do­bi­ti i svoj dru­gi tom?

-Ne ve­ru­jem da će bi­ti dru­gog to­ma „Mitologije“, ne­mam vi­še iz­dr­žaj da pi­šem knji­ge od se­dam go­di­na! Ali će sva­ka­ko bi­ti na­stav­ka „Bajke“ jer sam, či­ni mi se, do­šav­ši na me­sto gde je bi­lo pri­rod­no sta­vi­ti tač­ku pr­vi put, ui­sti­nu po­krio tek tre­ći­nu sve­ga što tre­ba da bu­de ispričano.

(Članak ob­ja­vljen u Pravdi, pogledaj izvor)