POLITIKA (Jelena Stevanović)

Posle slovenskih mitova – fantazija u Tolkinovom stilu

POLITIKA – Nenad Gajić u knji­zi „Bajka nad baj­ka­ma: sen­ka u ta­mi” politika-bajka-nad-bajkama-spektarspa­ja slo­ven­ske mi­to­ve, srp­ske baj­ke i svet­ski po­zna­tu fikciju.

Autor ve­o­ma uspe­šne „Slovenske mi­to­lo­gi­je”, Nenad Gajić, vra­tio se ne­dav­no na knji­žev­nu sce­nu još jed­nim de­lom za lju­bi­te­lje ču­de­snih bi­ća. Njegova „Bajka nad bajkama: senka u tami” pisana je za čitaoce koji su uživali ili i danas uživaju u svetskim i srpskim bajkama, slovenskim mitovima i fantastičnim epovima po­put „Gospodara pr­ste­no­va” i „Hobita”.

Naslov u iz­da­nju „Lagune” uvo­di či­ta­o­ce u za­go­net­ke, mi­ste­ri­je, bor­be i obr­te, a au­tor vo­li da o nje­mu mi­sli kao o pr­vom de­lu bu­du­će „avanturističko-​fantastične tri­lo­gi­je” ili „ep­ske sa­ge sa slo­ven­skim mit­skim motivima”.

Pustolovina sle­pe de­voj­či­ce, čo­ba­ni­na, hro­mog lo­po­va i dru­gih li­ko­va od­vi­ja se u iz­ma­šta­noj stvar­no­sti baj­ki ko­ja se pre­pli­će s mi­to­vi­ma sa na­ših prostora.

– „Bajka nad baj­ka­ma” na­sta­la je slič­no kao bi­blij­ska „Pesma nad pe­sma­ma”, na ko­ju na­zi­vom pod­se­ća. U ak­tu­el­nom en­gle­skom pre­vo­du, ko­ji ra­di Timoti Bajford, na­ziv „Tale of Tales” uka­zu­je da je u pi­ta­nju pri­po­vest sa­sta­vlje­na od dru­gih pri­po­ve­sti – ob­ja­šnja­va Nenad Gajić i dodaje:

– Čitalac će uo­či­ti srž mno­go­broj­nih po­zna­tih ep­skih pe­sa­ma ka­kve su „Ženidba Dušanova”, „Ženidba kra­lja Vukašina”, „Carica Milica i zmaj od Jastrepca”, pri­me­ti­će ci­klus pe­sa­ma o Marku Kraljeviću i mo­ti­ve broj­nih na­rod­nih baj­ki, iz­me­đu osta­lih i „Nemuštog je­zi­ka”, „Zlatne ja­bu­ke i de­vet pa­u­ni­ca”… A u po­za­di­ni sve­ga, kao ve­ziv­ni ele­ment, na­la­zi se mi­stič­ni svet slo­ven­ske mi­to­lo­gi­je, sa svo­jim drev­nim bo­go­vi­ma i mit­skim bi­ći­ma i ma­gi­jom u svemu.

Gajić je u best­se­le­ru „Slovenska mi­to­lo­gi­ja” upo­znao pu­bli­ku sa na­šim pa­gan­skim pre­ci­ma i bi­ći­ma u ko­ja su oni ve­ro­va­li, sa ži­vo­tom ažda­ja, ala, ba­u­ka, vam­pi­ra, ve­šti­ca, vu­ko­dla­ka, an­đe­la, vi­la i vi­le­nja­ka. Deo tog sve­ta pre­no­si u no­vi naslov.

– Ne po­vla­đu­jem mla­đim či­ta­o­ci­ma, ali zbog ak­ci­o­nih fan­ta­zij­skih sce­na i bi­ća po­put vam­pi­ra, vu­ko­dla­ka, vi­la ili zma­je­va, knji­gu pri­hva­ta i ne­što mla­đa pu­bli­ka. Ipak, sa­mo do­bro pot­ko­va­ni mo­gu da ra­zu­me­ju sve ni­voe pri­po­ve­da­nja, alu­zi­je i igre rečima.

Autor ve­ru­je da će vi­še­sloj­nost knji­ge ra­zu­me­ti sa­mo naj­i­sku­sni­ji pra­ti­o­ci žan­ra, ali da će ona ve­ro­vat­no pri­vu­ći ši­ro­ki krug po­što­va­la­ca na­rod­nih baj­ki i Tolkinovih de­la. Kada smo kod Tolkina, či­ji su ro­ma­ni na­dah­nu­li i ve­o­ma gle­da­ne fil­mo­ve, za nje­ga Gajić tvr­di da je do­sta to­ga u pri­po­ve­da­nju po­zaj­mio od slo­ven­ske mi­to­lo­gi­je. Kao pri­mer na­vo­di Moranu, slo­ven­sku bo­gi­nju zi­me, no­ći i smr­ti. Jedna od mno­gih va­ri­ja­ci­ja nje­nog ime­na je­ste Morija.

– Ona je sva­ka­ko bi­la po­zna­ta Tolkinu, iz­u­ča­va­o­cu mi­to­va i fol­klo­ra, vr­snom lin­gvi­sti ko­ji je go­vo­rio ili bar či­tao mno­štvo je­zi­ka, uklju­ču­ju­ći i slo­ven­ske, kao što su ru­ski i srp­ski. Zna se da je bio i po­što­va­lac de­la Vuka Karadžića. Njegov na­ziv za rud­ni­ke Morije ima ne­o­do­ljiv mi­ris slo­ven­skih mitova.

Gajić ka­že da Morija od­go­va­ra atri­bu­ti­ma po­me­nu­te bo­gi­nje i da ova va­ri­jan­ta ime­na od­go­va­ra ono­me iz sev­da­lin­ke „Kad Morija Mostar mo­ri­ja­še” o po­ša­sti ko­ja je po­go­di­la Mostar 1731.

– Ovakvih slu­čaj­no­sti u Tolkinovim de­li­ma ima do­sta, pa je re­al­ni­je za­klju­či­ti da je maj­stor fan­ta­sti­ke sve­sno ko­ri­stio i po­je­di­ne slo­ven­ske mit­ske mo­ti­ve, ve­ro­vat­no one ko­ji su osta­vi­li naj­ja­či uti­sak na njega.


Sve kre­nu­lo od vam­pi­ra i vukodlaka

Pre ne­što vi­še od 10 go­di­na, Gajić je slu­čaj­no na­le­teo na rad Vojislava Čajkanovića ko­ji je is­tra­ži­vao ra­zli­ke iz­me­đu vam­pi­ra i vu­ko­dla­ka. Tada se za­in­te­re­so­vao za ču­do­tvor­nu, nad­re­al­nu stvarnost.

– Čitajući to, pr­vi put sam po­stao sve­stan oso­be­no­sti slo­ven­ske i srp­ske mi­to­lo­gi­je i po­mi­slio ka­ko bi bi­lo div­no na­pi­sa­ti ta­kvu fan­ta­sti­ku, na­ma re­la­tiv­no bli­sku, a sve­tu sa­svim ne­po­zna­tu – ob­ja­šnja­va autor.

U pre­ba­ci­va­nju či­ta­o­ca u taj svet, po­mo­gle su mu i vi­nje­te Zorana Milenkovića, ilu­stra­ci­je Dušana Markovića i ma­pe i ka­li­gra­fi­ja Ivana Nastića.

 

(Članak ob­ja­vljen u Politici, pogledaj izvor)

politika-bajka-nad-bajkama

Bez komentara

Leave a Reply