Razgovor sa piscem: Nenad Gajić (razgovarao Miroslav Čer)

Stazama slovenske mitologije

Avantura Senke, Žarka, Miloša, Vuka i Marene no­vi je ro­man Nenada nenad-gajic-kragujevacke Gajića, ko­ji je ne­dav­no do­ži­veo i svo­je dru­go iz­da­nje. „Bajka nad baj­ka­ma: Senka u ta­mi” pr­vi je deo za­mi­šlje­ne avanturističko-​fantastične tri­lo­gi­je na­sta­le na pre­dlo­šku mo­ti­va iz slo­ven­ske mitologije.

Gajić je, ina­če, au­tor best­se­le­ra „Slovenska mi­to­lo­gi­ja”, sve­o­bu­hvat­ne ilu­stro­va­ne knji­ge en­ci­klo­pe­dij­skog ti­pa ko­ja je ob­ja­vlje­na u iz­da­nju „Lagune” 2011. godine.

- Ponovo sam pre­šao is­ti put, ali sad dru­gim sta­za­ma. Čitaocu osta­vljam da iza­be­re na­čin na ko­ji će pre­ći ovaj put. Može ko­ri­sti­ti „Slovensku mi­to­lo­gi­ju” kao svo­je­vr­sni lek­si­kon u ko­me će na­ći de­talj­na ob­ja­šnje­nja, ili je kon­sul­to­va­ti tek po­vre­me­no, ili je pot­pu­no ig­no­ri­sa­ti i za­ro­ni­ti u „Mračnu noć” no­ve pri­po­ve­sti, ob­ja­šnja­va naš sagovornik.

Gajić je fa­kul­tet za­vr­šio u Kragujevcu, ma­ster stu­di­je u Beogradu, a dok­to­ri­ra u Novom Sadu. Nemirna pri­ro­da vu­kla ga je da pro­ba još mno­go to­ga: naj­du­že je bio mu­zi­čar (gi­ta­ri­sta, pe­vač i tek­sto­pi­sac ben­da s ko­jim je ob­ja­vio dva al­bu­ma), da bi se za­tim opro­bao i kao ban­kar, me­na­džer, pri­vat­ni pre­du­zet­nik, pro­i­zvo­đač ra­ču­nar­ske opre­me, pro­gra­mer, ured­nik te­le­vi­zij­ske emi­si­je, au­tor dru­štve­nih iga­ra… Pisanje sma­tra svo­jom istin­skom pro­fe­si­jom i ži­vot­nim pu­tem, a na­u­ku omi­lje­nim ho­bi­jem. Uz kre­vet dr­ži spa­ko­van ko­fer i uvek je spre­man da po­đe na put po sve­tu u po­tra­zi za no­vim sa­zna­nji­ma i inspiracijom.

Da li Vas je iz­ne­na­di­la po­pu­lar­nost pr­ve knji­ge „Slovenska mitologija”?

-  Zapravo, je­ste! Naravno da sam oče­ki­vao iz­ve­stan uspeh, na­kon se­dam go­di­na ulo­že­nih u is­tra­ži­va­nje i pi­sa­nje i osta­le pri­pre­me te knji­ge. Ali uspeh „Mitologije” je u na­šim gla­va­ma (mi­slim na raz­go­vor sa di­rek­to­rom „Lagune” pre iz­la­ska knji­ge) bio dru­ga­či­je de­fi­ni­san: oče­ki­va­li smo da će se ta­ko pe­dant­no iz­ra­đe­na i luk­su­zno opre­mlje­na knji­ga pro­da­va­ti du­go i u kon­ti­nu­i­te­tu, ali smo pri­lič­no pot­ce­ni­li in­te­re­so­va­nje ko­je će ona iza­zva­ti. Pažljivo smo od­me­ra­va­li ti­raž pr­vog iz­da­nja, a u dru­go se ipak ušlo ne­ko­li­ko ne­de­lja po iz­la­sku knjige.

Nije li čud­no što i da­nas lju­di ma­lo zna­ju o slo­ven­skoj mi­to­lo­gi­ji? Svako mo­že na­bro­ja­ti bar pet rim­skih i grč­kih bo­go­va, ali će se na­ći u pro­ble­mu ka­da tre­ba na­bro­ja­ti is­to to­li­ko slovenskih.

- Tako je ve­ro­vat­no bi­lo u pe­ri­o­du pre iz­la­ska „Slovenske mi­to­lo­gi­je”, ali ve­ru­jem da je ona bar do­ne­kle po­pra­vi­la stva­ri, ostva­riv­ši svoj glav­ni ci­lj: da pri­mak­ne na­še mi­to­ve obič­nim lju­di­ma, oni­ma ko­ji ne­ma­ju pret­hod­no pred­zna­nje, ni iz­ra­že­no za­ni­ma­nje za tu te­mu. Moja no­va knji­ga či­ni još je­dan ko­rak u sme­ru upo­zna­va­nja lju­di sa pre­da­nji­ma i tra­di­ci­jom, ali na je­dan za­ba­van i uz­bu­dljiv na­čin – ovo, či­ni mi se, je­di­no da­je istin­ske rezultate.

Zašto svi slo­ven­ski na­ro­di ne­ma­ju is­te mi­to­ve, već se oni ra­zli­ku­ju od gra­ni­ce od gra­ni­ce? Ponekad čak ni ime­na bo­go­va ni­su ista.

- Te va­ri­ja­ci­je u ime­ni­ma sta­rih bo­go­va za­pra­vo je ve­o­ma la­ko ra­zu­me­ti ka­da se uz­me u ob­zir da su na­ma po­zna­ta ime­na be­le­ži­li uglav­nom stran­ci, hro­ni­ča­ri dru­ge ve­re. A ka­ko se, pre­ma drev­nim ve­ro­va­nji­ma, po­moć od bo­žan­stva mo­že za­tra­ži­ti sa­mo ako se po­zna­je nje­go­vo ime, ve­ro­vat­no je ve­ći­na va­ri­ja­ci­ja u ime­ni­ma na­sta­la smi­šlje­nom po­dva­lom lo­kal­nog sta­nov­ni­štva, ko­je je ču­va­lo bo­žan­ska ime­na od do­šlja­ka, ia­ko iz­ve­sno ima i naj­o­bič­ni­jih gre­ša­ka u za­pi­si­va­nju. Mitovi se me­nja­ju, vre­me­nom i pre­pri­ča­va­njem; ipak, osnov osta­je is­ti, i ja sam po­ku­ša­vao da ta­kve stva­ri, za­jed­nič­ke, za­be­le­žim u svo­jim knji­ga­ma i ta­ko ih pre­ne­sem dalje.

Čini se da ste in­spi­ra­ci­ju za svoj pr­vi ro­man „Bajka nad baj­ka­ma – Senka u ta­mi” pro­na­šli upra­vo u slo­ven­skoj mi­o­to­lo­gi­ji, ali kao mo­tiv, kro­je­ći li­ko­ve i do­ga­đa­je,  ko­ri­sti­te na­rod­ne pri­če i ep­sku na­rod­nu poeziju.

-  Da, želeo sam da napravim jasnu celinu od brojnih narodnih priča i pesama, da spojim te fragmente u oblik kakav su nekada mogli imati. Mislim da je to veliko blago, a tako malo poznato, i nisam se libio da ga prenesem što vernije, menjajući samo onoliko koliko je bilo neophodno. Slovenski mitovi su ono što je u pozadini svega, ono što oblikuje i daje punoću fantazijskom svetu kroz koji se junaci kreću. Zbog svega toga, knjiga i jeste posvećena „bezimenim pevačima i pripovedačima čije reči behu moji putokazi”.

Roman „Bajka nad baj­ka­ma” pod­jed­na­ko je za­ni­mljiv i de­ci i od­ra­sli­ma. Kome ste ga vi pr­ven­stve­no namenili?

- Mislim pr­ven­stve­no od­ra­sli­ma, jer se ne­ka­ko pre­ma go­di­na­ma ubra­jam u tu gru­pa­ci­ju. Kada pi­šem, tru­dim se da na­pi­sa­no bu­de za­ni­mlji­vo me­ni, da pri­po­ve­da­nje sa­dr­ži vi­še slo­je­va, da ne „cen­zu­ri­šem” reč­nik ju­na­ka po sva­ku ce­nu, i ne spu­štam ni­vo na­ra­ci­je ka­ko bih ga pri­la­go­dio de­ci. A opet, vi­dim da i mla­đa pu­bli­ka sa za­do­volj­stvom či­ta „Bajku”. Možda ne ra­zu­me­ju baš sve, ali sva­ka­ko uži­va­ju u ep­skim ju­na­ci­ma, fan­ta­stič­nim okr­ša­ji­ma i mit­skim bi­ći­ma po­put vam­pi­ra, vi­la, ve­šti­ca… I za­do­vo­ljan sam – ta­kvi mla­di či­ta­o­ci će u ne­kom ka­sni­jem pe­ri­o­du po­no­vo pro­či­ta­ti knji­gu i iz­no­va se iz­ne­na­di­ti stva­ri­ma ko­je su im pro­ma­kle iz prve.

„Senka u ta­mi” je tek pr­vi deo ove tri­lo­gi­je, ka­da či­ta­o­ci mo­gu da oče­ku­ju na­sta­vak pri­če o Senki, Žarku, Milošu, Vuku i Mareni? 

- Teško je tač­no re­ći, ali ne­ki okvi­ran plan je da na­stav­ci iz­la­ze na go­di­nu da­na. Nadam da će kom­plet­na pri­po­vest bi­ti za­vr­še­na za ma­nje od dve go­di­ne. A ka­ko je „Bajka nad baj­ka­ma: Senka u ta­mi” već u dru­gom iz­da­nju, da­kle knji­ga ko­ja se či­ta i tra­ži, ve­ro­vat­no će ta­ko i biti.

(Razgovor ob­ja­vljen u Kragujevačkim ne­delj­nim no­vi­na­ma br. 229)

nenad-gajic-razgovor-kragujevacke

Bez komentara

Leave a Reply