Pitanja: Srećko Milovanović, za magazin Afera

Divim se što književnost uopšte postoji u teroru rijalitija

AFERA – Pre ne­ko­li­ko go­di­na je­dan od knji­žev­nih hi­to­va u Srbiji bi­la je knji­ga „Slovenska mi­to­lo­gi­ja“ u ko­joj je au­tor Nenad Gajić opi­sao naj­zna­čaj­ni­ja bo­žan­stva i obi­ča­je Starih Slovena. Još ta­da je ovaj pi­sac skre­nuo pa­žnju knji­žev­ne i kul­tur­ne jav­no­sti na se­be, a ro­ma­nom „Bajka nad baj­ka­ma“ učvr­stio je svoj po­lo­žaj „do­ma­ćeg Tolkina“, ka­ko po­je­di­ni me­di­ji ali i lju­bi­te­lji fan­ta­stič­nog žan­ra vo­le da ga na­zi­va­ju. U iz­da­nju „Lagune“ upra­vo se po­ja­vio na­sta­vak „Bajke nad baj­ka­ma“, ro­man „Dva ca­ra“ u ko­me Gajić na­sta­vlja da is­tra­žu­je pre­bo­ga­tu ba­šti­nu srp­ske i slo­ven­ske na­rod­ne fan­ta­sti­ke. O svom ra­du, knji­žev­no­sti, ali i du­hov­no­sti da­nas, u in­ter­vjuu za Aferu go­vo­ri knji­žev­nik Nenad Gajić. intervju_nenad-gajic_af_540

Šta nam mo­že­te re­ći o va­šem no­vom ro­ma­nu „Bajka nad baj­ka­ma: Dva ca­ra“ i po če­mu se ra­zli­ku­je od pr­vog de­la „Senka u ta­mi“?

– „Dva ca­ra“ su pri­ča za se­be. Urednik ni­je bio upu­ćen u pr­vi deo, što ga­ran­tu­je da se knji­ga mo­že či­ta­ti i sa­mo­stal­no. Ipak, ka­ko se­ri­jal „Bajka nad baj­ka­ma“ pra­ti is­te li­ko­ve, naj­bo­lji uti­sak osta­vlja či­ta­nje obe knji­ge. „Senka u ta­mi“ je avan­tu­ra na pu­tu, ko­ja pra­ti oku­plja­nje čud­ne dru­ži­ne i nji­ho­vu bor­bu za go­li ži­vot. „Dva ca­ra“ su te­ža knji­ga, ko­ja pro­du­blju­je u pr­voj knji­zi tek na­go­ve­šte­ne dra­me glav­nih ju­na­ka, i odlu­ke ko­je su oni pri­mo­ra­ni da do­no­se dok se rat­ni vi­hor na­dvi­ja. A u po­za­di­ni sve­ga je ep­ska fan­ta­sti­ka u ži­vo­pi­snom sve­tu slo­ven­ske mi­to­lo­gi­je.

Kako ste do­šli na ide­ju da u gra­đe­nju rad­nje ko­ri­sti­te broj­ne li­ko­ve, baj­ke i le­gen­de iz srp­ske i slo­ven­ske mi­to­lo­gi­je?

– Nije to pre­te­ra­no do­vi­tlji­vo, jed­no­stav­no sam po­gle­dao oko se­be. Kao srp­ski pi­sac, lo­gič­no je da se osla­njam na srp­ske i slo­ven­ske mi­to­ve že­le­ći da na­pi­šem fan­ta­sti­ku bli­sku na­ma.

Vaša knji­ga „Slovenska mi­to­lo­gi­ja“ po­sta­la je za krat­ko vre­me ka­da se po­ja­vi­la pre ne­ko­li­ko go­di­na best­se­ler. Da li vas je to iz­ne­na­di­lo?

– Donekle. Dugo vre­me ulo­že­no u pri­pre­mu te knji­ge en­ci­klo­pe­dij­skog ti­pa uka­zu­je da sam ve­ro­vao u nju, ali ni­sam oče­ki­vao, kao mo­žda ni iz­da­vač Laguna, da ona ta­ko br­zo osvo­ji či­ta­o­ce, što se do­go­di­lo sko­ro pre­ko no­ći.

Koliko Srbi da­nas zna­ju o svo­joj pro­šlo­sti, kon­kret­no o obi­ča­ji­ma Starih Slovena?

– Danas, bez la­žne skrom­no­sti, sva­ka­ko bar ma­lo vi­še no pre iz­la­ska „Slovenske mi­to­lo­gi­je“. Brojke go­vo­re, a ta bo­ga­to ilu­stro­va­na knji­ga ima već šest iz­da­nja. Treba to­me do­da­ti i se­ri­jal „Bajka nad baj­ka­ma“, sa če­ti­ri iz­da­nja pr­ve i već dva iz­da­nja dru­ge knji­ge – tu se ta­ko­đe ba­vim na­šim obi­ča­ji­ma i pro­šlo­šću na je­dan ma­nje di­rek­tan na­čin, kroz fan­ta­stič­nu pri­po­vest pre­ma mo­ti­vi­ma ep­skih pe­sa­ma i pri­ča uz ko­je su od­ra­sta­le ge­ne­ra­ci­je. Nisam je­di­ni ko­ji pi­še o tim stva­ri­ma i ši­ri svest o le­po­ti srp­skih i slo­ven­skih mi­to­va, ali mi­slim da je i moj do­pri­nos uoč­ljiv.

nenad-gajic-korice-knjiga-540x211

Koliko vam je bi­lo te­ško pri tra­že­nju izvo­ra i po­da­ta­ka za „Slovensku mi­to­lo­gi­ju“?

– Sedam go­di­na nje­ne pri­pre­me go­vo­re da to sva­ka­ko ni­je bi­lo la­ko, i da sam vi­še pu­ta bi­vao upe­tljan u na­i­zgled pro­ti­vu­reč­ne in­for­ma­ci­je, ali po­sto­jao je i jak ose­ćaj za­do­volj­stva i svr­he u to­me. Znao sam da će sve što „ras­pe­tljam“ olak­ša­ti bu­du­ćim is­tra­ži­va­či­ma da na­sta­ve da­lje, i, još va­žni­je, pre­ne­ti osnov­nu sli­ku o bo­gat­stvu na­še mi­to­lo­gi­je svi­ma oni­ma ko­ji že­le da na lak na­čin sa­zna­ju po­ne­što o njoj.

Bavili ste se raz­nim za­ni­ma­nji­ma u ži­vo­tu, od rok mu­zi­ča­ra, pre­ko ban­ka­ra, me­na­dže­ra, au­to­ra dru­štve­nih iga­ra… pa do knji­žev­ni­ka. Koje is­ku­stvo vam je bi­lo naj­dra­go­ce­ni­je?

– Ja sam, ve­ru­jem, od­u­vek pi­sac, a sva­ko dru­go za­ni­ma­nje sa­mo je po­ve­ća­lo mo­je „ži­vot­no is­ku­stvo“. Usudio bih se re­ći da je avan­tu­ra sa stva­ra­njem i iz­da­va­njem dru­štve­nih iga­ra, ko­ja je po­tra­ja­la ne­ko­li­ko go­di­na, bi­la ključ­ni ko­rak – ta­ko sam upo­znao sjaj­ne umet­ni­ke ko­ji su ilu­stro­va­li ili još ilu­stru­ju mo­je knji­ge, a na kar­ta­ma jed­ne dru­štve­ne igre po­če­li su da se ja­vlja­ju ci­ta­ti iz ta­da ne­po­sto­je­će knji­ge „Slovenska mi­to­lo­gi­ja“ – pre to­li­ko go­di­na ni­sam ni slu­tio da će to, na kra­ju, po­sta­ti mo­ja knji­ga.

Šta je za vas zna­či­la po­se­ta Hilandaru, ko­li­ko i ka­ko to sve­to me­sto uti­če na čo­ve­ka?

– Odlazak na Svetu goru je nešto najbliže vremeplovu što sam doživeo… Ispred vas se završi drum, pa putovanje morate nastaviti brodom. Ulazeći u monašku državu, u to carstvo bez krune, izgubite i signal mobilnog telefona, internet, i mnoge blagodeti civilizacije… Manastir Hilandar, ko­ji je iz­gle­dom ne ko­lev­ka već tv­rđa­va srp­ske du­hov­no­sti i kul­tu­re, do­bro je me­sto da se pro­mi­sli o ži­vo­tu. Tu, gde su lju­di u man­ti­ji broj­ni­ji od lju­di bez nje, vi­deo sam i Trojeručicu, iko­nu ko­ju je Sveti Sava do­bio na svom po­sled­njem pu­to­va­nju, da bih se po­tom i sam za­pu­tio u Jerusalim. Tako to me­sto uti­če na čo­ve­ka – na­ve­de ga na pu­to­va­nja, unu­tar­nja i spolj­na.

Kako vi­di­te knji­žev­nu sce­nu u Srbiji da­nas?

– Divim se što uop­šte po­sto­ji u ovom vre­me­nu kul­tur­nog opa­da­nja i te­ro­ra ri­ja­li­ti­ja! A ka­da po­gle­dam ko­li­ko no­vih au­to­ra stva­ra i ko­li­ko lju­di či­ta, po­mi­slim da je duh na­še­ga na­ro­da ot­por­ni­ji no što po­ne­kad mi­sli­mo…

Imate li kao i mno­gi pri­pad­ni­ci va­še ge­ne­ra­ci­je onu di­le­mu: „Otići ili osta­ti u Srbiji“?

– Ponekad. Retko, sa­mo u onim tre­nu­ci­ma ka­da se upi­tam vre­di li se bo­ri­ti, ili je to bor­ba sa ve­tre­nja­ča­ma. U su­šti­ni ni­ka­da ni­sam že­leo da odem odav­de, već da do­pri­ne­sem – mo­ja že­lja je od­u­vek bi­la da pro­pu­tu­jem svet i da se vra­tim ov­de, da na naj­bo­lji na­čin pred­sta­vim ono što je­smo. Naša kul­tu­ra je ne­po­zna­ta ri­zni­ca ko­ja još če­ka svo­je otva­ra­nje ka sve­tu. Moje emo­ci­je kre­ću se tim gra­ni­ca­ma, pa mi je te­ško sa­svim oti­ći.

Šta je sle­de­će na knji­žev­nom pla­nu što od vas mo­že­mo oče­ki­va­ti?

– Treći deo „Bajke nad baj­ka­ma“, što je i za­vr­šni deo pla­ni­ra­ne tri­lo­gi­je. Već ga po­la­ko pri­pre­mam pod rad­nim na­slo­vom „Treća noć“. Nadam se da će ta knji­ga bi­ti go­to­va za ma­nje vre­me­na no što je pro­te­klo iz­me­đu po­sled­nje dve knji­ge, jer me či­ta­o­ci već pi­ta­ju ka­da će.

(Intervju ob­ja­vljen u ne­delj­nom ma­ga­zi­nu Afera, br. 124, 22. ju­na, str. 34 – 35)

Bez komentara

Leave a Reply