Pitanja: Milorad Milovanović (Noizz Maker)

Autor „Slovenske mitologije“ otkriva za NOIZZ kojih se bauka Srbi i dalje plaše

Kada bih morao u jednoj rečenici da opišem „Slovensku mitologiju“ pisca Nenada Gajića, ona bi glasila – spoj modernog pristupa mitološkoj temi i naučne studije. Autor fantazijskog serijala pod imenom „Bajka nad bajkama“ kao ekspert u domenu mitova i legendi koji su se šunjali po šumama i mračnim uglovima našeg uma u intervjuu za NOIZZ otkriva koje strahove nismo prevazišli i od koje legende ga podilazi jeza.

Triglav

Triglav Foto: Dušan Marković / Noizz.rs

NOIZZ: Najčešće pitanje sa kojim se autor susreo nakon izdavanja „Slovenske mitologije“?

Nenad Gajić: Najčešće pitanje bilo je: „A to ste vi?“, izrečeno u neverici. Valjda su ljudi očekivali da takvu knjigu napiše neko sede kose i brade, verovatno mudri profesor kao krunu karijere. No dobro, vreme radi za mene, sa godinama počinjem da ličim na zamišljenog autora te knjige! A bez šale, imponuje mi što je „Slovenska mitologija“ nezavisna od svog autora, mogu reći i veća od njega. To znači da sam posao dobro obavio, jer nisam ja izmišljao stvari navedene u knjizi, to su verovanja iz davnih vremena koja su ostala u narodu. Moje je bilo samo da stvari prikupim, razvrstam, ponešto razjasnim, i na ograničenom prostoru zabeležim najvažnije i najzanimljivije.

Todorci
Todorci Foto: Miloš Nicić / Noizz.rs

NOIZZ: Koja su to današnja verovanja koja imaju koren u slovenskoj mitologiji?

Nenad Gajić: Bravo, to je drugo najčešće pitanje koje mi je postavljano! Takvih verovanja je zaista mnogo, praktično ne postoji bitan događaj u životu lišen mitskog. U svesti drevnih Slovena najvažniji događaji bili su rođenje, ženidba i smrt, i zaista, ako pogledate samo ove događaje, toliko je obrednog još prisutno u njima: hrana na groblju i odsipanje pića namenjenog pokojniku na onome svetu, crnina kao oznaka tuge sa starijim praktičnim porivom maskiranja pred umrlim koji se može vratiti, obeležavanja 40 dana kao isteka perioda u kome se mrtvac može povampiriti, prenošenje mlade preko praga kao simbolično unošenje u novu zajednicu čiji deo postaje, preko mnoštva zabavnih rituala na venčanjima koji imaju mitske korene i dublju simboliku, sve do vezivanja crvenog končića novorođenčetu kao zaštite od demona koji mu mogu nauditi.

NOIZZ: Koje mitsko biće iz knjige je opstalo u modernoj domaćoj kulturi, tačnije, čega se i dalje plašimo?

Nenad Gajić: Da se nadovežem na ono što sam upravo rekao, mnoga od bića nisu sačuvana u jasnom obliku, iako ih knjiga „Slovenska mitologija“ solidno rekonstruiše, ali je sačuvana svest o pretnji od njih. Retki će znati koji su to demoni od kojih se beba i porodilja štite u najranijem periodu, ali svest o potrebi zaštite sačuvana je kroz drevne običajne norme: „valja se“ i „ne valja se“, koje kao po pravilu obeležavaju stvari od ritualnog značaja. Može se reći da se današnji čovek štiti od nepoznatog, jer su rituali zaštite opstali, ali svest o onome od čega štite – uglavnom ne.

Nektar života
Nektar života Foto: Goran Josić / Noizz.rs

NOIZZ: Najstrašnija legenda koju si čuo?

Nenad Gajić: Priča arapskog putopisca Ibn Fadlana, koga Vasiljev naziva Ibn Foslan, o pogrebu vikinškog vođe neznane etničke pripadnosti, nordijske ili slovenske – Ibn Fadlan ovaj narod koji plovi Volgom naziva Rusima u vremenu Kijevske Rusije. Njegova priča o ritualnom pogrebu sa spaljivanjem tela na brodu uključuje i dobrovoljno žrtvovanje devojke, prema Vasiljevu ćerke, ali prema prevodu originala jedne od robinja ili žena. Ona se sama javlja da umre sa svojim gospodarom, ali jednom kada se javi, više ne može odustati. Opis te ceremonije duboko je uznemirujući i nimalo sličan drugim opisima pogreba, a prema nekim prevodima uključuje i višestruke seksualne odnose žrtvovane žene sa svojim budućim likvidatorima. Ovo za mene ostaje najjezivija priča iz mračnih dubina slovenske mitologije, što je i glavni razlog zbog čega sam je izostavio iz knjige, uz postojanje sumnji u njenu verodostojnost i mitsku pripadnost.

NOIZZ: Možeš li da izdvojiš dva ili tri omiljena lika iz slovenske mitologije?

Nenad Gajić: Mogu, sa istom lakoćom kao i većina: Marko Kraljević, naš nacionalni junak, koji je praktično južnoslovenski junak, poštovan i od Bugara i Makedonaca. Ono što je u narodu sačuvano mnogo se razlikuje od istorijskih činjenica, pa deluje da je Marko u narodnom sećanju preuzeo ulogu nekog mnogo drevnijeg poluboga. On je pre lik za strahopoštovanje nego neko koga možete bezrezervno voleti, ali toliko upečatljiv da sam po njemu izgradio lik Žarka iz „Bajke nad bajkama“. Kao njegovog prirodnog parnjaka, ali nekoga mnogo sličnijeg opisu klasičnog heroja, izdvojio bih Miloša Voinovića, koji pokazuje mnogo sličnosti sa mitskim Milošem Obilićem, uključujući i neuobičajenu oštoumnost i spremnost da koristi um pre oružja za razrešenje konflikata, kao i spremnost da se žrtvuje za više ciljeve. Neki kažu da je Miloš ono što bi Srbin voleo da bude, dok je Marko preteran u svemu, pa i svojim grehovima. A prvo mesto neka podele vampir, kao retka srpska reč koja je ušla u sve jezike sveta, i sve vile, te večno mlade žene raspuštenih kosa, koje odlikuje nesputana sloboda rođena u prirodi i nerazdvojiva od nje.

Nenad Gajić
Nenad Gajić Foto: Noizz.rs

NOIZZ: Kako je epska fantastika postala mejnstrim?

Nenad Gajić: A kako da i ne postane, u smutnim vremenima koja živimo? Ljudi su željni pravih priča, istinskih heroja, željni suštinske razlike između dobra i zla, iako žanr, u skladu sa vremenom, priznaje da obe stvari mogu biti sadržane u istoj osobi. Po tome smo mi Srbi ispred sveta – naši epski junaci oduvek u sebi imaju i dobre i loše osobine, što ih čini živima. Oni se večno bore ne samo protiv svojih protivnika, već i sami sa sobom, pokušavajući da budu najbolja moguća verzija sebe.

NOIZZ: Da li u Srbiji može da se preživi od pisanja epske fantastike?

Nenad Gajić: Zavisi koliko ste čitani. Imam tu sreću da moje tri dosadašnje knjige imaju već 14 izdanja i ukupan tiraž koji se meri desetinama hiljada. To znači da živim od pisanja, ali, opet, to nije dovoljno za bilo kakvu raskoš, što važi i za uspešnije primere. Mnogi pisci materijalne prihode  poboljšavaju hiperprodukcijom, što meni jednostavno ne ide, jer pišem otprilike jednu knjigu na dve godine, a u slučaju „Mitologije“ je period nastanka bio i mnogo duži.  Mislim da cilj svakog pisca treba da bude globalna prisutnost, oličena u prevodima na druge jezike i prihodima od toga.

Vila
Vila Foto: Miloš Nicić / Noizz.rs

NOIZZ: Koje knjige preporučiti ljudima koji vole „Bajku nad bajkama“ i „Slovensku mitologiju“?

Mislim da je predug spisak knjiga koje bih lično preporučio… Da se držimo suštine, onima kojima se dopadne „Bajka nad bajkama“ preporučio bih njen sledeći deo, nadam se uskoro i treći, pa „Slovensku mitologiju“, ali i obratno – epska fantastika i mitologija imaju mnogo sličnosti i mnogo mašte u sebi, pa verujem da oni koji uživaju u jednom mogu lako uživati i u drugom.

NOIZZ: Šta nedostaje modernoj domaćoj književnoj sceni?

Nenad Gajić: Nikada nisam posmatrao „scenu“ – za mene postoje pisci koje volim da čitam, i pisci koje planiram da čitam, i to je sve. A čini mi se da većina tih meni privlačnih autora hoda nekim zanimljivim stazama. Kao dobru stvar  vidim to što je žanrovski okvir postao preuzak za mnoge pisce, uključujući i najkomercijalnije. Ovo otvara prostor iznenađenjima. Književnost mora ostati uzbudljiva u moru novih zabavnih sadržaja koji konkurišu za vreme potencijalnih čitalaca.

 

(Intervju za Noizz.rs, pogledaj izvor)


„Slovenska mitologija” – sedmo izdanje

„Slovenska mitologija” Nenada Gajića idealan je spoj modernog pristupa mitološkoj temi i naučne studije. Sadrži niz lako razumljivih članaka o slovenskim bogovima, običajima, ritualima i mitskim predstavama, veoma opsežno obuhvata sve ono što predstavlja osnovnu mitološku supstancu slovenskih naroda. Pred čitaocima je 7. izdanje ove knjige. „Slovenska mitologija” Nenada Gajića uspeva da nadiđe opšta mesta u […]


Kiša (Moji preci putuju sa mnom)

Stablo preda mnom bljesnu poput novogodišnje jelke, zaslepljujući me! Zvuk je bio razoran, pomešan sa pucanjem drveta. Nije bilo požara pod ovakvom vodom, ali su sitni bljeskovi električnog pražnjenja kao na usporenom filmu povremeno osvetljavali pogođeno stablo dok posrće i pada, urušeno iznenadnom božanskom intervencijom. Nezadrživa bujica misli preplavi mi um. Iz jedne tačke video […]


Potpisivanje kod izdavača godine

Nakon što se već našla među tri najbolja izdavača na svetu na Londonskom sajmu knjiga, izdavačka kuća Laguna proglašena je i za izdavača godine na 61. Beogradskom sajmu knjiga. Datum proglašenja poklopio se sa danom kada je Nenad Gajić na sajmu potpisivao svoja dela na štandu Lagune, dakle kod novoproglašenog izdavača godine! (Skraćena vest sa […]


Međunarodni beogradski sajam knjiga

U četvrtak (27. oktobar 2016.) od 18h, Nenad Gajić (stranica o autoru) će još jednom biti na Sajmu knjiga u Beogradu, gde će na Laguninom štandu potpisivati svoja dela i razgovarati sa čitaocima. U planu je i drugo gostovanje, u subotu (29. oktobar 2016.) od 18h na zajedničkoj akciji „Reč po reč – knjiga” (organizator […]


Divim se što književnost uopšte postoji u teroru rijalitija

AFERA – Pre nekoliko godina jedan od književnih hitova u Srbiji bila je knjiga „Slovenska mitologija“ u kojoj je autor Nenad Gajić opisao najznačajnija božanstva i običaje Starih Slovena. Još tada je ovaj pisac skrenuo pažnju književne i kulturne javnosti na sebe, a romanom „Bajka nad bajkama“ učvrstio je svoj položaj „domaćeg Tolkina“, kako pojedini […]


„Senka u tami” – peto izdanje

U štampi je peto izdanje knjige „Bajka nad bajkama – Senka u tami” Nenada Gajića. Velika saga u kojoj se prepliću zagonetke, misterije, borbe i iznenađujući obrti kroz fantastične događaje s neizvesnim ishodom, u svetu koji nastanjuju zadivljujući i neustrašivi junaci velikog srca. (Deo vesti sa sajta izdavačke kuće „Laguna”, pogledaj izvor)  


Noć knjige i razgovor nakon nje

KANAL 9 – Gostovanje Nenada Gajića na regionalnoj manifestaciji Noć knjige, 17. juna, i naknadno gostovanje autora u živoj emisiji na istoj televiziji. U okviru drugog razgovora, Nenad Gajić priča o svojim  knjigama i čitaocima, ali i o značaju dobrog izdavača, jer Laguna, kao najveći izdavač u regionu i jedan od tri najbolja svetska izdavača […]


Predstavljena knjiga „Bajka nad bajkama – Dva cara“ Nenada Gajića

LAGUNA – Roman „Bajka nad bajkama – Dva cara“ Nenada Gajića štampan je za kratko vreme u drugom tiražu. Takođe se, odmah po objavljivanju drugog dela ove trilogije, u knjižarama našao i četvrti tiraž prve knjige „Bajka nad bajkama – Senka u tami“. „Bajka nad bajkama“ je epska fantastika prema motivima bajki i pesama na […]


Mitologija u službi književnosti i razvoj fantastike u regionu

Konferansije: Započela bih jednom interesantnom rečenicom – „Mitologija  i te kako jeste književnost, usmena, nastala u dugim noćima priča uz vatru, a te priče su morale biti dobre i maštovite da bi preživele vekove.“ Uzela bih ovo kao temu današnjeg razgovora u kojem ćemo pričati o tome kako je fantastična književnost pronašla inspiraciju u raznim […]