POLITIKA – Nenad Gajić u knjizi „Bajka nad bajkama: senka u tami” 
spaja slovenske mitove, srpske bajke i svetski poznatu fikciju.
Autor veoma uspešne „Slovenske mitologije”, Nenad Gajić, vratio se nedavno na književnu scenu još jednim delom za ljubitelje čudesnih bića. Njegova „Bajka nad bajkama: senka u tami” pisana je za čitaoce koji su uživali ili i danas uživaju u svetskim i srpskim bajkama, slovenskim mitovima i fantastičnim epovima poput „Gospodara prstenova” i „Hobita”.
Naslov u izdanju „Lagune” uvodi čitaoce u zagonetke, misterije, borbe i obrte, a autor voli da o njemu misli kao o prvom delu buduće „avanturističko-fantastične trilogije” ili „epske sage sa slovenskim mitskim motivima”.
Pustolovina slepe devojčice, čobanina, hromog lopova i drugih likova odvija se u izmaštanoj stvarnosti bajki koja se prepliće s mitovima sa naših prostora.
– „Bajka nad bajkama” nastala je slično kao biblijska „Pesma nad pesmama”, na koju nazivom podseća. U aktuelnom engleskom prevodu, koji radi Timoti Bajford, naziv „Tale of Tales” ukazuje da je u pitanju pripovest sastavljena od drugih pripovesti – objašnjava Nenad Gajić i dodaje:
– Čitalac će uočiti srž mnogobrojnih poznatih epskih pesama kakve su „Ženidba Dušanova”, „Ženidba kralja Vukašina”, „Carica Milica i zmaj od Jastrepca”, primetiće ciklus pesama o Marku Kraljeviću i motive brojnih narodnih bajki, između ostalih i „Nemuštog jezika”, „Zlatne jabuke i devet paunica”… A u pozadini svega, kao vezivni element, nalazi se mistični svet slovenske mitologije, sa svojim drevnim bogovima i mitskim bićima i magijom u svemu.
Gajić je u bestseleru „Slovenska mitologija” upoznao publiku sa našim paganskim precima i bićima u koja su oni verovali, sa životom aždaja, ala, bauka, vampira, veštica, vukodlaka, anđela, vila i vilenjaka. Deo tog sveta prenosi u novi naslov.
– Ne povlađujem mlađim čitaocima, ali zbog akcionih fantazijskih scena i bića poput vampira, vukodlaka, vila ili zmajeva, knjigu prihvata i nešto mlađa publika. Ipak, samo dobro potkovani mogu da razumeju sve nivoe pripovedanja, aluzije i igre rečima.
Autor veruje da će višeslojnost knjige razumeti samo najiskusniji pratioci žanra, ali da će ona verovatno privući široki krug poštovalaca narodnih bajki i Tolkinovih dela. Kada smo kod Tolkina, čiji su romani nadahnuli i veoma gledane filmove, za njega Gajić tvrdi da je dosta toga u pripovedanju pozajmio od slovenske mitologije. Kao primer navodi Moranu, slovensku boginju zime, noći i smrti. Jedna od mnogih varijacija njenog imena jeste Morija.
– Ona je svakako bila poznata Tolkinu, izučavaocu mitova i folklora, vrsnom lingvisti koji je govorio ili bar čitao mnoštvo jezika, uključujući i slovenske, kao što su ruski i srpski. Zna se da je bio i poštovalac dela Vuka Karadžića. Njegov naziv za rudnike Morije ima neodoljiv miris slovenskih mitova.
Gajić kaže da Morija odgovara atributima pomenute boginje i da ova varijanta imena odgovara onome iz sevdalinke „Kad Morija Mostar morijaše” o pošasti koja je pogodila Mostar 1731.
– Ovakvih slučajnosti u Tolkinovim delima ima dosta, pa je realnije zaključiti da je majstor fantastike svesno koristio i pojedine slovenske mitske motive, verovatno one koji su ostavili najjači utisak na njega.
Sve krenulo od vampira i vukodlaka
Pre nešto više od 10 godina, Gajić je slučajno naleteo na rad Vojislava Čajkanovića koji je istraživao razlike između vampira i vukodlaka. Tada se zainteresovao za čudotvornu, nadrealnu stvarnost.
– Čitajući to, prvi put sam postao svestan osobenosti slovenske i srpske mitologije i pomislio kako bi bilo divno napisati takvu fantastiku, nama relativno blisku, a svetu sasvim nepoznatu – objašnjava autor.
U prebacivanju čitaoca u taj svet, pomogle su mu i vinjete Zorana Milenkovića, ilustracije Dušana Markovića i mape i kaligrafija Ivana Nastića.
(Članak objavljen u Politici, pogledaj izvor)
