„Bajka nad bajkama“ je prvi put javno pomenuta u vesti Lagune od 8. avgusta 2011. godine, kada su i „Slovenska mitologija“ i „Senka u tami“ bile već uveliko napisane, a cela ideja me opsedala već mnogo godina:
„… izdavačka kuća i autor dogovorili su se i o nastavku uspešne saradnje. Potpisivanjem ugovora za knjigu pod radnim nazivom 'Bajka nad bajkama' postalo je izvesno ono što se odavno pretpostavljalo: Laguna će, na obostrano zadovoljstvo, biti izdavač i sledeće knjige Nenada Gajića…“
Pre toga, iza kulisa, direktor Lagune Dejan Papić mi je, polovinom marta, dakle tri meseca pre izlaska „Slovenske mitologije“, javio radosnu vest: da je i o mom romanu stiglo pozitivno mišljenje i preporuka od urednika. Iako sam zadržao smirenost u odgovoru, bio sam istinski srećan tada, prvi put u barem godinu dana: bila je to prva potvrda realnosti onoga što je, dotad, živelo samo u mojoj glavi – izaći će, dakle, i ta prva knjiga budućeg fantazijskog serijala zasnovanog na srpskoj epici! A izaći će i „Slovenska mitologija“, valjda, jer se već tri godine priprema u Laguni i već se odustajalo od više verzija njenog izgleda, uz sve ostale promene. Po dogovoru sam tokom dve godine napisao i desetak puta obimniji tekst od prvobitnog, koji je urednik zatim skratio na procenjenu optimalnu meru. I, nakon svega ovoga, ipak umalo nisam odustao od ugovora, jer sam počeo da sumnjam da će knjiga uopšte izaći. U te tri godine se mnogo toga srušilo u mom životu, ali me je Dejan, alfa i omega Lagune, u razložnom razgovoru ubedio u očigledno: ako toliko ljudi radi na mojoj knjizi, sigurno nisu tu da bi je sabotirali. Sa ove distance, mogu samo da čestitam svima koji su bolje od mene procenili kada je ta knjiga bila zaista završena.
Potpisivanje ugovora za „Bajku“ sačekalo je još malo, na izlazak moje prve knjige i njen odličan prijem. U povratku sa Korčule sam s prijateljem Aleksandrom svratio do Lagune. „Da ti poklonim Mitologiju“, rekao sam mu tada, „ako njen izlazak nije ponovo odložen.“ I tu smo obojica shvatili da mi je život nepovratno promenjen. Telefon mi je bio isključen nekoliko dana pre toga, jer sam zaboravio da ponesem punjač na put – u Laguni me je, na moje potpuno iznenađenje, sačekalo mnogo ljudi koji su već danima pokušavali da dođu do mene! Pre svih sveznajuća Minka, koja me je dočekala rečima: „Nenade! Pa mnogi ovde čekaju na vas!“, a zatim i urednik, direktorka marketinga, PR menadžer, fotograf… i tada mi je, na sasvim kratkom neplaniranom sastanku, direktor Lagune rekao, poput čuda za mene, da sam sada Lagunin bestseler autor jer je prodaja moje knjige krenula odlično, i da bi mogli da potpišemo ugovor i za sledeću.
To se konačno dogodilo nekoliko dana nakon priložene slike izloga knjižare na Bulevaru kod Orla. Taj prizor, i uvećanu epsku scenu koju je originalno nacrtao Djed, video sam tek kad me je Aca Seltik, nakon susreta u Delfi Knezu povodom moje prve medijske konferencije, poveo u brzi obilazak beogradskih knjižara. Pitao sam ga tada: „Sećaš li se da je moj bend Akt, uz E‑play, bio predgrupa Keltima na otvaranju bazena 25. maj?“ „Setio sam se tvoje vučje njuške čim sam video članak u Politici, zato sam i došao“, odgovorio mi je Aca, možda i kurtoazno – u svojoj radijskoj emisiji bavio se slovenskom mitologijom, pa bi verovatno došao sve i da me nije poznavao odranije. Bilo je to jedno divno prepodne, u kome umalo nisam ispustio dušu na nos! Toliko je Kelt-roker bio u formi, uprkos tome što sam i ja bio bar 15 kg lakši. Šetnju takvim tempom nisam doživeo ni pre ni posle toga. A bila je to jedinstvena šetnja koja mi je otvorila oči za novu realnost: postajem pisac, definitivno postajem pisac! Pa moja knjiga je već sada u izlozima knjižara širom Beograda, kao i plakati za nju! Udahnuo sam duboko i pravio se da sve to nije ništa naročito. Ali sam dobro znao da jeste.
(Kolumna za sajt Lagune, pogledaj izvor)
