Nenad Gajić

Dok se iz da­na u dan oče­ku­je da­tum iz­la­ska ob­je­di­nje­ne tri­lo­gi­je Nenada Gajića pod na­slo­vom „Bajka nad baj­ka­ma – kom­plet­no ći­ri­lič­no iz­da­nje“, pi­sac je pr­vog da­na av­gu­sta dao dvo­sat­ni in­ter­vju u gru­pi Klasici knji­žev­no­sti, od­go­va­ra­ju­ći na pi­ta­nja za­in­te­re­so­va­nih čla­no­va gru­pe. Ovo je pri­la­go­đe­ni pre­gled tog in­ter­vjua bu­du­ći da su pi­ta­nja una­kr­sno po­sta­vlja­li ra­zli­či­ti čla­no­vi grupe.

Nenade, do­bro ve­če. Da ne per­si­ra­mo po­što ina­če ne per­si­ra­mo to­kom dru­že­nja na FB. U tvo­joj bio­gra­fi­ji sto­ji da te je ne­mir­na pri­ro­da vu­kla da pro­baš mno­go to­ga, pa si bio mu­zi­čar, pri­vat­ni pre­du­zet­nik, pro­gra­mer i još po­ne­što. Koliko se Nenad Gajić pi­sac ra­zli­ku­je od Nenada Gajića mu­zi­ča­ra, pro­gra­me­ra i osta­log či­me si se bavio?

Dobro ve­če. I ja se po­ne­kad pi­tam, ne­ke stva­ri već de­lu­ju kao dru­gi ži­vot. Ali mi­slim da se ni­smo mno­go ra­zli­ko­va­li, mo­je pro­šlo i sa­da­šnje ja. Uvek me je fa­sci­ni­ra­lo stva­ra­nje, od mu­zi­ke i tek­sto­va pe­sa­ma, pre­ko kva­li­tet­nih ra­ču­nar­skih pro­i­zvo­da, apli­ka­ci­ja ka­kve sam že­leo da ko­ri­stim, TV emi­si­je ka­kvu sam že­leo da gle­dam, dru­štve­nih iga­ra ka­kve sam že­leo da igram, do knji­ga ka­kve že­lim da či­tam. Često sam na­la­zio na­čin da na­pra­vim po­sao od ono­ga što vo­lim, ret­ko se de­ša­va­lo obratno.

Da li ima­te ne­ki ri­tu­al ili ru­ti­nu u pisanju?

Uglavnom ne. Treba mi sa­mo pot­pun mir, do to­ga da ne mo­gu ni omi­lje­nu mu­zi­ku da slu­šam, iz­u­zev kla­si­ke jer tu ne­ma re­či. Ponekad sa­mo, kad pi­šem ne­ke iz­u­zet­no di­na­mič­ne sce­ne, vo­lim ne­ke že­sto­ke pe­sme ko­je do­volj­no do­bro znam da mi tek­sto­vi ne od­vla­če pa­žnju… Na pri­mer, ve­ći­nu bor­bi u knji­zi „Treća noć“ na­pi­sao sam uz Slešovu pe­smu „World on Fire“.

Za one ko­ji se pr­vi put sre­ću sa va­šim knji­ga­ma, za ko­je su uz­ra­ste one namenjene?

Pišem knji­ge ka­kve že­lim da či­tam. Kako sam jed­nom re­kao, mo­gu da ra­zu­mem za­što se za njih in­te­re­su­ju od­ra­sli sklo­ni fan­ta­sti­ci, ali, iskre­no, ne ra­zu­mem naj­bo­lje za­što i osnov­ci vo­le mo­je knji­ge, ka­da za­i­sta ne raz­mi­šljam o mla­di­ma to­kom stva­ra­nja, ni­šta ne upro­šća­vam ni­ti pri­la­go­đa­vam. Pišem sa­mo da ja bu­dem za­do­vo­ljan na­pi­sa­nim, ali iz­gle­da da taj de­čak u me­ni još po­sto­ji i sve vre­me gle­da pre­ko mog ramena.

Mogu da po­tvr­dim da vo­le iz lič­nog iskustva!

Hvala, to je uvek div­no čuti.

Ko su ti bi­li omi­lje­ni knji­žev­ni ju­na­ci u detinjstvu?

Svi li­ko­vi „Magarećih go­di­na“, Bilbo Bagins („Hobit“), Družina pr­ste­na, Uilem D'Averk (nazovi-​negativac iz „Runestaff“)… mno­go ih je! I ju­na­ci Žila Verna, H. G. Velsa, „Beli oč­njak“ Dž. Londona i ju­na­ci nje­go­vih pri­ča (naj­bo­lje pri­če!)… po­tro­ši­ću in­ter­vu na pri­se­ća­nja… i još Grof Monte Kristo, ka­ko nje­ga da ne po­me­nem kao po­sve­će­nog čo­ve­ka, ia­ko je osve­ta loš motiv.

Kada si po­čeo da pišeš?

Jako ra­no sam po­čeo da pi­šem, pr­vi ro­man sam na­pi­sao u 17. go­di­ni za ne­ki kon­kurs, mi­slim BIGZ‑a ili ta­ko ne­što, jer je nov­ča­na na­gra­da bi­la znat­na i do­volj­na za ku­po­vi­nu bub­nja ko­ji je još ne­do­sta­jao mom pr­vom ben­du. Nažalost, do­bio sam sa­mo po­ziv­ni­cu za kok­tel pri­li­kom pro­gla­še­nja po­bed­ni­ka. Otad ne uče­stvu­jem na konkursima.

Zanima me šta mi­sliš o tren­du pi­sa­nja po slo­ven­skoj mi­to­lo­gi­ji ko­ji je u ne­ve­ro­vat­noj ek­span­zi­ji? Iz mog ugla, ti si je­dan od ret­kih ko­ji se ozbilj­no i stu­di­o­zno ba­vi ovom te­mom a ne­ma­mo baš pu­no izvo­ra. Kako ti do­la­ziš do po­da­ta­ka, ka­ko iz­gle­da taj deo stva­ra­nja pri­če ili ro­ma­na? Ja sam ve­li­ki lju­bi­te­lj svih mi­to­lo­gi­ja a na­ša je ne­pra­ved­no bi­la za­po­sta­vlje­na i sma­tram da je tvo­ja knji­ga va­žna en­ci­klo­pe­di­ja ko­ju tre­ba ima­ti sva­ka kuć­na bi­bli­o­te­ka. Ona je sja­jan po­kre­tač ma­šte i za­što da ne, ve­tar u le­đa bu­du­ćim piscima.

Dopada mi se što je slo­ven­ska mi­to­lo­gi­ja u ek­span­zi­ji, a vo­lim i da mi­slim da sam bar ma­lo do­pri­neo oži­vlja­va­nju in­te­re­so­va­nja za nju, ko­je uvek po­sto­ji, ali u odre­đe­nim pe­ri­o­di­ma po­sta­ne ja­ko. „Slovenska mi­to­lo­gi­ja“ je knji­ga ko­ju ni­sam pla­ni­rao da na­pi­šem, sa­mo sam is­tra­ži­vao gra­đu za ro­man (ko­ji je ka­sni­je po­stao „Bajka nad baj­ka­ma“) i ma­te­ri­ja­la je bi­va­lo sve vi­še i vi­še… Reći ću sa­mo da sam tri go­di­ne či­tao sve do če­ga sam mo­gao do­ći, a na­red­nih se­dam is­tra­ži­vao i na te­re­nu i či­tao i pi­sao. Drago mi je, zbog to­ga, ka­da ova­ko jav­no po­hva­liš mo­ju ozbilj­nost i stu­di­o­znost, i sla­žem se s to­bom bez la­žne skrom­no­sti. „Pokretač ma­šte“, to mi se baš svi­đa, a to je ve­ro­vat­no je­dan od ra­zlo­ga nje­nog uspe­ha, pri­vlač­na je mno­gi­ma i svim generacijama.

Ko su, po tvom mi­šlje­nju, bu­du­ći kla­si­ci srp­ske pa i bal­kan­ske književnosti?

To sa­mo vre­me mo­že da po­ka­že, ali mi­slim da će bi­ti iz­ne­na­đu­ju­će mno­go fan­ta­sti­ke, ko­ja se po­la­ko uvla­či od Pavića i pre njega.

Do po­ja­ve va­ših knji­ga „Slovenska mi­to­lo­gi­ja“ i sva tri de­la „Bajke nad baj­ka­ma“ po­lje slo­ven­ske mi­to­lo­gi­je bi­lo je pri­lič­no ne­i­stra­že­no. Zašto smo ta­ko du­go či­ta­li tu­đe mi­to­lo­gi­je i pri tom za­bo­ra­vlja­li da ima­mo i svoju?

Odgovorih na slič­no pi­ta­nje, ali da pro­ši­rim jer je iz­gle­da za­ni­mlji­vo. Pre sve­ga, ne bih baš re­kao da smo za­bo­ra­vlja­li. Moja de­la je­su po­zna­ta, što je do­ne­kle oče­ki­va­no za ro­ma­ne, dok je Slovenska mi­to­lo­gi­ja mo­žda naj­ti­ra­žni­je de­lo en­ci­klo­pe­dij­skog ti­pa na srp­skom je­zi­ku ika­da (uklju­ču­ju­ći i srpsko-​hrvatski). Ali, ja sto­jim na ra­me­ni­ma di­vo­va. Svi au­to­ri ko­ji su is­tra­ži­va­li pre me­ne (od Ležea, Čajkanovića, S. Petrovića…) i svi ko­ji su be­le­ži­li mi­to­ve i isto­ri­ju (od Herodota, Helmolda, Titmara…) či­ni­li su moj po­sao lak­šim, da­ju­ći mi do­volj­no izvo­ra da pro­ve­rim i upo­re­dim… plus sam imao pri­stup di­gi­ta­li­zo­va­nim ar­hi­va­ma i iz­da­nji­ma o ko­ji­ma su sa­vre­me­ni­ci pi­sa­li uglav­nom po ču­ve­nju (za član­ke o pr­vim vam­pi­ri­ma je, ako se do­bro se­ćam, Čajkanović sa­mo čuo, a ja sam ih vi­deo u ske­ni­ra­nim ori­gi­na­li­ma, dok sam Porfirogenitov DAI ili „Spis o na­ro­di­ma“ či­tao u dvo­je­zič­nom englesko/​grčkom iz­da­nju iz 1967, itd.) Mislim da je me­ni bi­lo jed­no­stav­ni­je. Ali, mi­to­lo­gi­ju ni­ka­da ni­smo za­bo­ra­vlja­li, sa­mo po­ne­kad do­đe ta­kvo vre­me da ta te­ma po­no­vo za­in­te­re­su­je mnoge.

Ko ti je omi­lje­na lič­nost na­še mitologije?

Širok je iz­bor sa­dr­ža­ja, ali ako mi­sli­mo na mit­ska bi­ća, re­ci­mo vam­pir (kao srp­ska reč ko­ja je ušla u sve je­zi­ke sve­ta), zmaj (bi­će ko­je u slo­ven­skoj mi­to­lo­gi­ji ima tri ra­zli­či­ta obli­ka, sva tri na­klo­nje­na čo­ve­ku) i vi­la kao ju­žno­slo­ven­ska fem­me fa­ta­le.

Da li se, po va­šem mi­šlje­nju, fan­ta­sti­ka sa ele­men­ti­ma slo­ven­ske mi­to­lo­gi­je na ovim pro­sto­ri­ma do­ži­vlja­va kao pri­li­ka da se po­ve­že­mo sa na­šim na­sli­je­đem ili se do­ži­vlja­va kao fan­ta­sti­ka sa pot­pu­no iz­ma­šta­nim svijetovima?

Zavisi od pi­sca. Mislim da svi bar po ma­lo ose­ća­ju tu po­tre­bu po­ve­zi­va­nja sa na­sle­đem, ali ne­ki­ma je to sa­mo za­čin, ne­ki­ma osno­va, a ne­ki su iz­me­đu. Prvi su sklo­ni da me­nja­ju mno­go, dru­gi sko­ro ni­šta, a tre­ći pre­ma inspiraciji.

Da li bi, sa ove di­stan­ce od de­set go­di­na i ve­li­kim is­ku­stvom i stu­di­o­znim is­tra­ži­va­nji­ma, bi­lo lak­še na­pi­sa­ti „svo­ju“ mi­to­lo­gi­ju, izmaštanu?

Sigurno da bi, sa­svim si­gur­no. Zato se i na­dam da se vi­še ne­ću upu­šta­ti u ova­ko obim­ne pro­jek­te i da ću se ubu­du­će vi­še osla­nja­ti na ma­štu ne­go na či­nje­ni­ce. Ali opet sam se upleo u ne­ko is­tra­ži­va­nje, ni­je la­ko pro­me­ni­ti ta­ko du­go iz­gra­đi­van pristup…

„Bajka nad baj­ka­ma“ je kao i „Gospodar pr­ste­no­va“ na­pi­sa­na kao tri­lo­gi­ja. Da li je tri­lo­gi­ja naj­bo­lja kon­cep­ci­ja ka­da je u pi­ta­nju ep­ska fantastika?

Moram da ispra­vim, „Gospodar pr­ste­no­va“ ni­je na­pi­san kao tri­lo­gi­ja, već kao je­din­stve­no obim­no de­lo. Tolkin se čak pro­ti­vio iz­da­va­nju u tri knji­ge, što je bi­la eko­nom­ska odlu­ka, a po­seb­no je bio ne­za­do­vo­ljan na­slo­vom tre­će, ko­ju je iz­da­vač na­zvao „Povratak kra­lja“ i ta­ko, po mi­šlje­nju Tolkina i da­na­šnjim reč­ni­kom, spoj­lo­vao ce­lu knji­gu. Ja sam, vi­dev­ši da će i mo­ja knji­ga po­sta­ti pre­o­bim­na za jed­no iz­da­nje, sam stao i osmi­slio od­go­va­ra­ju­će na­slo­ve po­je­di­nač­nih knji­ga. Druga stvar je što smo na­kon uspe­ha tri­lo­gi­je shva­ti­li da je eko­nom­ski oprav­da­no i obim­no iz­da­nje u jed­nom to­mu sa ne­što ma­njim fon­tom, ovo­ga pu­ta ći­ri­li­com, ka­kvo sam od po­čet­ka želeo.

Da li si na­kon na­pi­sa­ne „Senke u ta­mi“ već imao u gla­vi nastavke?

Donekle. Znao sam kraj i da mu još ni­sam bli­zu. Imao sam tu vi­zi­ju ne­o­bič­ne za­vr­šni­ce, du­ge (prak­tič­no ce­la tre­ća knji­ga je ras­plet), što na­i­zgled kul­mi­ni­ra ep­skim okr­ša­jem, ali tad za­pra­vo raz­bi­ja stan­dar­de i oče­ki­va­nja, a opet se ne­ka­ko i ukla­pa u njih. Nisam znao ka­ko do­ći do to­ga, to je tra­ži­lo baš mno­go pro­mi­šlja­nja, či­ta­nja na­rod­ne epi­ke, tra­že­nja smer­ni­ca skri­ve­nih po­vr­šnom po­gle­du… Kada sam ko­nač­no shva­tio ko su „Pali a ne­po­ko­re­ni“ i ka­ko su po­sta­li to što je­su (što je i ra­zlog ne­o­bič­nih di­gre­si­ja), svi glav­ni to­ko­vi rad­nje le­gli su na svo­je mesto.

Stiže nam „Bajka nad baj­ka­ma“, no­vo iz­da­nje u jed­nom to­mu. Negde pro­či­tah da si ceo tekst pro­šao po­no­vo, da li je bi­lo na­por­no? Ili je bi­lo uži­va­nje dru­ži­ti se opet sa ne­o­bič­nom dru­ži­nom sku­plje­nom s ko­ca i konopca?

I jed­no i dru­go. Svako ju­tro mi je bi­lo na­por­no da kre­nem na put ko­ji već do­bro po­zna­jem, ali bi me on­da li­ko­vi i rad­nja sa­svim ob­u­ze­li i uži­vao bih i do ka­snih časova.

Kad pi­še­te knji­gu pu­šta­te li da vas pri­ča sa­ma vo­di, uz če­ste iz­mje­ne, ili mo­žda pra­vi­te bi­lje­ške, ski­ce i ima­te una­pri­jed sve smi­šlje­no i de­ša­va­nja isplanirana?

Imam i be­le­ške, imam i ključ­ne tač­ke una­pred osmi­šlje­ne, če­sto i na­pi­sa­ne pre stva­ri ko­je vo­de do to­ga, ali se če­sto pre­pu­stim ma­šti i ose­ća­ju i pro­me­nim sva­šta dok me pri­ča vo­di, po­seb­no kad pi­šem no­ću. Onda su­tra­dan pro­ce­nju­jem da li sam po­pra­vio ili po­kva­rio, od če­ga za­vi­si i ste­pen bri­sa­nja (kod me­ne uvek iz­u­zet­no visok).

Džordž Martin ka­že i kad pi­še­te fan­ta­sti­ku po­štuj­te ne­ke prin­ci­pe, npr. šta va­ši ju­na­ci je­du i od če­ga ži­ve. „Bajka nad baj­ka­ma“ se na­rav­no dr­ži prin­ci­pa po­što­va­nja slo­ven­ske mi­to­lo­gi­je i ka­žeš i da si sa­te pro­veo raz­mi­šlja­ju­ći ka­ko da osta­neš ve­ran na­rod­nim pe­va­či­ma a ne ugu­šiš sop­stve­nu ma­štu. Kojih prin­ci­pa si se još držao?

Nisu to prin­ci­pi da ih mo­gu na­ve­sti kao Božje za­po­ve­sti… Više se ra­di o to­me da je fan­ta­sti­ka ose­tljiv žanr, ko­ji mno­go za­vi­si od či­ta­o­ca. Mene fan­ta­sti­ka mo­ra da ube­di da je sve što či­tam za­i­sta mo­gu­će, taj svet mo­že ima­ti ne­o­bič­na pra­vi­la, ali su to i da­lje pra­vi­la ko­ja mu da­ju ozbilj­nost, ti­me što su po­sto­ja­na. Npr. ne mo­že čo­vek od­jed­nom da po­le­ti, to je lo­ša fan­ta­sti­ka u ko­ju mo­gu po­ve­ro­va­ti mo­žda de­ca, ali ako je is­ti čo­vek za­pra­vo zma­je­vi­ti ju­nak kao u na­rod­noj epi­ci, ko­ji on­da pu­sti svo­ja skri­ve­na kri­la, to po­sta­je ubedljivo.

Smatrate li da je fan­ta­sti­ka ri­skan­tan žanr za pi­sce sa Balkana?

Bila je ka­da sam po­čeo „Bajku nad baj­ka­ma“. Ali se u ovih de­se­tak go­di­na i če­ti­ri knji­ge iza me­ne po­ka­za­lo da ži­vi­mo u vre­me­nu pro­cva­ta fan­ta­sti­ke, za ko­ju je moj ko­le­ga po pe­ru Goran Skrobonja pro­ro­čan­ski iz­ja­vio da će sa­ču­va­ti srp­sku knji­žev­nost od pot­pu­nog ne­stan­ka. To je, uslov­no, žan­rov­ska knji­žev­nost, ko­ju sve vi­še au­to­ra, uklju­ču­ju­ći i me­ne, po­sma­tra vr­lo ozbilj­no. Ne vo­lim da na­gla­ša­vam, ali ja sam dok­tor na­u­ka, a ži­vot sam po­sve­tio fan­ta­sti­ci, sma­tram je vred­nom toga.

Kako ob­ja­šnja­va­te to da u „Slovenskoj mi­to­lo­gi­ji“ do­mi­ni­ra­ju stra­šna bi­ća i sa­bla­sna me­sta. Da li smo se kroz ce­lu isto­ri­ju pla­ši­li nepoznatog?

Napisao sam već, na jed­noj dru­goj omi­lje­noj gru­pi, da mi­to­lo­gi­ja ni­je eg­zakt­na na­u­ka, već skup pri­ča uz va­tru. A uz va­tru u mrač­noj no­ći naj­bo­lje idu stra­šne pri­če! Ali su pri­če o sta­rim bo­go­vi­ma i obi­ča­ji­ma, da­kle o sta­roj ve­ri, obič­no pri­jat­ni­je i pri­la­go­đe­ne danu.

Postoji li ne­ko dje­lo iz obla­sti fan­ta­sti­ke za ko­je ste na­kon či­ta­nja po­mi­sli­li: Da sam se ba­rem ja ovog pr­vi sjetio!

Mnoštvo ih je! Za sko­ro sva­ku knji­gu ko­ja mi se do­pad­ne po­mi­slim to. Ali haj­de, je­dan od naj­ja­čih pri­me­ra mi je se­ri­jal „Zadužbina“ Isaka Asimova – to­li­ko sam bio fa­sci­ni­ran ide­jom da je pla­ne­ta glav­ni ju­nak pri­če ko­ja se pro­te­že kroz ve­ko­ve, da sam istin­ski po­že­leo da na­pi­šem ne­što ta­ko ne­o­bič­no i genijalno.

Šta je naj­te­že u spi­sa­telj­skom za­na­tu, ka­kva vr­sta teksta?

Za me­ne ne­ma ra­zli­ke. Kako sam pa­ra­fra­zi­rao u in­ter­vjuu pro­šle go­di­ne, „pi­sa­ti je la­ko: sa­mo sed­ne­te za ta­sta­tu­ru i krvarite.“

Vaši či­ta­o­ci ima­ju svo­je omi­lje­ne li­ko­ve i de­lo­ve „Bajke nad baj­ka­ma“ i „Slovenske mi­to­lo­gi­je“. Imate li ih i vi kao pisac?

Za li­ko­ve slo­ven­ske mi­to­lo­gi­je sam već op­šir­ni­je od­go­vo­rio (vam­pir, zmaj, vi­la), a u „Bajci“ su mi naj­bli­ži ve­šti­ca Marena i hro­mi Vuk, kao li­ko­vi ko­je sam u ogrom­noj me­ri sam osmi­slio na osno­vu ne­kih mit­skih ar­he­ti­po­va (dok su re­ci­mo Žarko i Miloš za­sno­va­ni na na­rod­nim pe­sma­ma). Zanimljivo da su baš „mo­ji“ li­ko­vi obič­no omi­lje­ni li­ko­vi i čitaocima.

Pročitala sam va­šu knji­gu „Slovenska mi­to­lo­gi­ja“ o drev­nim bo­go­vi­ma na­ših pra­ro­di­telj­skih na­ro­da i ve­o­ma mi se do­pa­la. Veličanstvene umet­nič­ke sli­ke bo­go­va za­di­vlju­ju, či­ne se po­put ogrom­nih skulp­tu­ra. Interesuje me da li je Vaša no­va ob­je­di­nje­na „Bajka nad baj­ka­ma“ ta­ko­đe za­sno­va­na na drev­nim le­gen­da­ma i slo­ven­skoj mi­to­lo­gi­ji udru­že­noj sa po­dvi­zi­ma ju­na­ka iz na­ših ep­skih pe­sa­ma, u jed­nom ma­što­vi­tom skla­du ko­ji ne po­zna­je ogra­ni­če­nja vre­me­na? Čitajući broj­ne osvr­te, ste­kla sam ta­kav uti­sak. Takođe me za­ni­ma ko­li­ko vam je vre­me­na bi­lo po­treb­no da osmi­sli­te „Slovensku mi­to­lo­gi­ju“ ko­ja je istin­sko remek-​delo i ko­je ste do­pun­ske izvo­re ko­ri­sti­li. Unapred sam vam naj­lju­ba­zni­je za­hval­na na sva­kom da­ljem ob­ra­zlo­že­nju i odgovoru.

Dobar je uti­sak, hva­la na le­pim re­či­ma. A sve mo­je do­sa­da­šnje knji­ge („Slovenska mi­to­lo­gi­ja“ i se­ri­jal „Bajka nad baj­ka­ma“) prak­tič­no su deo is­te za­mi­sli (ne­ke izvo­re sam već na­veo), ide­je sta­re oko 18 go­di­na ko­ja me je ta­da za­po­se­la i, evo, još me ne pu­šta! (Ali na­zi­rem kraj tog ve­li­kog ci­klu­sa ove go­di­ne, ka­da iza­đu još dva po­seb­na iz­da­nja u pla­nu, ob­je­di­nje­na ći­ri­lič­na „Bajka nad baj­ka­ma“ ko­ja će ovog me­se­ca, i dva­na­e­sto, a pr­vo la­ti­nič­no, iz­da­nje „Slovenske mi­to­lo­gi­je“, ko­je se oče­ku­je na jesen.)

Slovena ima na sve stra­ne, ima tu i hri­šćan­stva i isla­ma sa­da. Šta se od slo­ven­ske mi­to­lo­gi­je odr­ža­lo u monoteizmu?

Mnogo to­ga se odr­ža­lo, po­seb­no u pra­vo­sla­vlju, ali i ši­re, eto dru­gi su već po­me­nu­li ne­ke stva­ri (dru­gi: pa­lje­nje bad­nja­ka, če­sni­ca, Vidovdan, sla­va, kum­stvo, dr­vo za­pis, tj. Hrast…) a mno­go je to­ga još. Suštinski, u pra­vo­sla­vlje su uple­te­ni mno­gi le­pi de­lo­vi sta­re ve­re, za­to je ono po­sta­lo li­be­ral­ni­je od npr. ka­to­li­čan­stva ili pro­te­stan­ti­zma, vi­še pa­žnje je po­sve­će­no slo­bo­di čo­ve­ka, a ma­nje ri­tu­a­li­ma i obavezama.

„Bajka“ i „Mitologija“ su ve­li­ki hi­to­vi. Da li po­sto­ji re­cept da knji­ga po­sta­ne hit?

Jedan po­koj­ni pi­sac je, na pi­ta­nje: „Kako na­pi­sa­ti knji­gu ko­ju će ne­ko že­le­ti da pro­či­ta?“ od­go­vo­rio: „Izostavite do­sad­ne stva­ri.“ To je i moj re­cept, a ako tre­ba da ga iz­ve­dem iz lič­nog is­ku­stva, la­ko je: osmi­sli­te od­lič­nu ide­ju, do­volj­no ve­li­ku da vam odu­zme 18 go­di­na ži­vo­ta i obu­hva­ti 4 – 5 knji­ga, pa ra­di­te na to­me i ka­da po­mi­sli­te da ni­ka­da ne­će­te za­vr­ši­ti, i kad vam je do­sta sve­ga, i kad ni­ste do­stoj­ni te­me, i ka­da se svet oko vas raspada.

Šta je tvoj sa­vet mla­di­ma ko­ji pi­šu fan­ta­sti­ku, a ima ih do­sta? (Iako pri­me­ću­jem da svi že­le da pi­šu ne­što slič­no „Hariju Poteru“ i „Vampirskoj sa­gi“. Šteta, ep­ske pe­sme, na­rod­ne pri­če i baj­ke na­ro­da Juguslavije, sa­da Balkana su sa­vr­šen osnov za ra­zvoj ma­šte i pi­sa­nje jer su na­še, sa na­ših pro­sto­ra i ut­ka­ne u na­šu isto­ri­ju…) Kako se, osim ta­len­ta, po­sta­je do­bar pi­sac fantastike?

Mnogo či­ta­nja i mno­go pi­sa­nja, sa­mo to, uz taj ta­le­nat ko­ji no­si­te u se­bi. To ko­le­ga Deksa Stojiljković po­re­di sa fud­ba­lom, ka­že ne­ma ve­ćeg uspe­ha bez ta­len­ta, na­rav­no, ali ne­ma mno­go vaj­de ni od ogro­mnog ta­len­ta ko­ji ne tre­ni­ra. A ima i do­sta onih ko­ji ob­ra­đu­ju na­še mo­ti­ve… iz gla­ve, uz me­ne, to su i po­me­nu­ti Stojiljković i Tešić ko­ji su iz­u­zet­no afir­mi­sa­ni, da ne po­mi­njem osta­le ko­je ova­ko oma­mljen po­sle dva sa­ta ne mo­gu da pri­zo­vem, po­put D. Jovanovića ko­ji di­rekt­no ci­ti­ra mo­ju knji­gu u svo­jim de­li­ma i mno­ge mla­de pi­sce (od ko­jih ve­ći­nu tek tre­ba da či­tam da bih mo­gao da komentarišem)…

Pošto je ovo gru­pa Klasici knji­žev­no­sti, pra­vi­lo je da sva­ki gost ka­že i ko su nje­go­vi omi­lje­ni klasici.

Omiljeni? Celokupnim opu­som Hemingvej, Tolkin, Hese, Bukovski, pa i Asimova sma­tram kla­si­kom… a po­je­di­nač­nim knji­ga­ma i Bulgakov („Majstor i Margarita“), Orvel („1984“), Vajld („Slika Dorijana Greja“), Eko („Ime ru­že“), Man („Ispovesti va­ra­li­ce Feliksa Krula“)…

Postoje li ne­ka dje­la kla­sič­ne knji­žev­no­sti ko­ja ni­su osta­vi­la na­ro­či­to ve­li­ki uti­sak na vas, a uglav­nom su po­zi­tiv­no oka­rak­te­ri­sa­na od stra­ne čitalaca?

Izvinite, ali ne bih od­go­va­rao na ovo, moj sklop lič­no­sti jed­no­stav­no ni­je ta­kav. Koncentrišem se uvek na stva­ri ko­je mi se do­pa­da­ju i ko­je me in­spi­ri­šu, one dru­ge uglav­nom ignorišem.

Kako oce­nju­je­te do­ma­će tr­ži­šte knji­ga i da li po­sto­ji na­pre­dak po­sled­njih go­di­na? Da li su to­me po­mo­gle i Fejsbuk knji­žev­ne gru­pe? Koga naj­vi­še vo­li­te da či­ta­te od do­ma­ćih pisaca?

Književne gru­pe, kao za­ni­mlji­va me­sta gde se oku­plja­ju lju­di slič­nih in­te­re­so­va­nja ko­ji de­le uti­ske, si­gur­no po­ma­žu i to pre sve­ga no­vi­joj do­ma­ćoj knji­žev­no­sti. U Srbiji do­sta či­ta­mo i na ni­vou Evrope, ne znam ko­li­ko je to po­zna­to, za to su za­slu­žni i ve­li­ki knji­žar­ski lan­ci sa klu­bo­vi­ma či­ta­la­ca i po­pu­sti­ma. Napredak vi­dim pre sve­ga u to­me što se sve vi­še či­ta­ju stva­ri ko­je do­sko­ra ni­su to­li­ko. Samo sa­da, sa ra­stom po­pu­lar­no­sti, tre­ba de­mi­sti­fi­ko­va­ti pret­po­stav­ku da sve što se pro­da­je mo­ra bi­ti lo­še. Da ono što je pri­stu­pač­no ve­li­kom bro­ju lju­di mo­ra bi­ti glu­po jer je ve­ći­na lju­di glu­pa, ka­ko ka­že Stiven King uka­zu­ju­ći da je ta­kvo raz­mi­šlja­nje eli­ti­zam u ko­ji ne ve­ru­je. A ni ja. Verovatno ni Ajnštajn ka­da ka­že: „Ako ne­što ne mo­že­te ob­ja­sni­ti še­sto­go­di­šnja­ku, on­da ni vi to ne ra­zu­me­te“. Koliko se ne­ka knji­ga pro­da­je ili ne, ne uti­če ni naj­ma­nje na moj uti­sak o njoj, ali je ve­ro­vat­no po­lo­vi­na mo­jih omi­lje­nih knji­ga u žan­ru fan­ta­sti­ke. Uključujući i Pavića, ko­ga vo­lim da či­tam od do­ma­ćih pi­sa­ca, sko­ro sva de­la, vra­ćam im se po­ne­kad. Nabavio sam ne­dav­no i ne­ko­li­ko knji­ga mo­der­nih (i pod tim mi­slim još ži­vih i ak­tiv­nih) pi­sa­ca, od ko­jih ve­ći­nu sma­tram i pri­ja­te­lji­ma, ali ih kom­bi­nu­jem i ni­ka­ko da za­vr­šim… Otkad i sam pi­šem, mno­go ma­nje či­tam, to je is­to vre­me ko­je sa­da de­lim na dve ak­tiv­no­sti. Tri, ako uklju­čim i ra­zne pro­mo­tiv­ne ak­tiv­no­sti po­put ovog in­ter­vjua, što je ipak vre­me ko­je bih mo­gao po­sve­ti­ti mo­jim ili tu­đim knjigama.

Hvala svi­ma ko­ji su uče­stvo­va­li i hva­la Nenadu na od­go­vo­ri­ma. Bilo je ovo jed­no div­no i di­na­mič­no ve­če uz te­be i tvo­je knjige!

—

Izvor: Klasici književnosti
 

(Preneto sa saj­ta iz­da­vač­ke ku­će „Laguna”, pogledaj izvor)