Kada či­ta­te o Nenadu Gajiću, sve zvu­či mit­ski. Od to­ga da su nje­go­ve knji­ge pro­da­te u pre­ko 40.000 pri­me­ra­ka u 30 iz­da­nja, do bio­graf­skih de­ta­lja ka­kvih se ne bi po­sti­de­li ni naj­po­zna­ti­ji kla­sič­ni pi­sci. Nemirna pri­ro­da ga je, ka­žu, vu­kla da pro­ba mno­go to­ga – naj­du­že je bio mu­zi­čar (gi­ta­ri­sta, pe­vač i tek­sto­pi­sac ben­da s ko­jim je ob­ja­vio dva al­bu­ma), ali se opro­bao i kao ban­kar, me­na­džer, pri­vat­ni pre­du­zet­nik, pro­i­zvo­đač ra­ču­nar­ske opre­me, na­gra­đi­va­ni pro­gra­mer, ured­nik te­le­vi­zij­ske emi­si­je, au­tor dru­štve­nih igara…

Dogovorili ste se sa Bookmate Srbija da va­šu vr­lo po­pu­lar­nu „Slovensku mi­to­lo­gi­ju“ ob­ja­vi­mo u for­mi au­dio knji­ge. Kako je do­šlo do sa­rad­nje? Zašto ste se odlu­či­li na au­dio knji­gu? Da li i vi kon­zu­mi­ra­te au­dio knjige?

Audio knji­ge su deo mog obi­mnog do­go­vo­ra sa Bookmate Srbija. I to ne sa­mo za „Slovensku mi­to­lo­gi­ju“, ko­ja je po­seb­no in­te­re­sant­na kao ve­ro­vat­no naj­ti­ra­žni­je de­lo en­ci­klo­pe­dij­skog ti­pa na srp­skom je­zi­ku i ma­li fe­no­men ko­ji je iz­ne­na­dio sve, knji­ga ko­ja ima već 12 štam­pa­nih iz­da­nja ći­ri­li­com i, od­ne­dav­no, ju­bi­lar­no iz­da­nje la­ti­ni­com po­vo­dom de­set go­di­na od ob­ja­vlji­va­nja. Njenom uspe­hu je si­gur­no mno­go do­pri­ne­la i mo­ja ma­tič­na iz­da­vač­ka ku­ća, Laguna, od­lič­nom opre­mom i još bo­ljim pla­sma­nom, pa ja sli­čan do­pri­nos oče­ku­jem i od Bukmejta. Naš do­go­vor obu­hva­ta iz­ra­du čak če­ti­ri zvuč­ne knji­ge, a pre „Slovenske mi­to­lo­gi­je“ kre­nu­će se sa se­ri­ja­lom „Bajka nad baj­ka­ma“, či­ju pr­vu knji­gu „Senka u ta­mi“ mo­že­mo oče­ki­va­ti usko­ro, za ko­ji me­sec. Drugi pa­ra­lel­ni deo do­go­vo­ra su eBook-​epizode za či­ta­nje na mo­bil­nom ure­đa­ju ili ra­ču­na­ru, ukup­no 96, da­kle 24 po se­ri­ja­li­zo­va­noj knji­zi. Do ovog „di­gi­tal­nog do­go­vo­ra“ je do­šlo jer sam to­kom pret­hod­nih de­se­tak go­di­na uspe­šno sa­ču­vao di­gi­tal­na pra­va na svo­je knji­ge, a on­da u pra­vom tre­nut­ku shva­tio am­bi­ci­je ko­je Bookmate ima sa au­dio knji­ga­ma, dok je mo­guć­nost se­ri­ja­la, kao ni­za e‑epizoda, sa­vr­še­no upot­pu­ni­la pri­ču. Nakon ma­lo is­tra­ži­va­nja, kon­tak­ti­rao sam Marina Milosavljevića ko­ji je od­mah ra­zu­meo ceo kon­cept i šta ja to do­no­sim u Bookmate –pre­go­vo­ri su išli do­bro i la­ko ia­ko su po­tra­ja­li, jer me je Marin spa­jao i sa dru­gim lju­di­ma, po­put Alekseja, di­rek­to­ra mar­ke­tin­ga i sa­dr­ža­ja za Bookmate na glo­bal­nom ni­vou. Od po­čet­ka smo pre­go­va­ra­li o za­o­kru­že­nim pra­vi­ma, ali su au­dio knji­ge po­seb­no za­ni­mljiv seg­ment ko­ji u sve­tu već du­gi niz go­di­na po­ka­zu­je naj­ve­ći rast u do­me­nu iz­da­va­štva. I ja sam je­dan od onih ko­ji ih upra­vo ot­kri­va­ju, ia­ko sam odav­no sve­stan da je to ta­las ko­ji ne­u­mit­no dolazi.

Da li će ova for­ma knji­ge do­dat­no pri­bli­ži­ti slo­ven­sku mi­to­lo­gi­ju, bo­go­ve i obi­ča­je mla­di­ma ko­ji non stop vi­se na telefonu?

Siguran sam da ho­će, i to ne sa­mo mla­di­ma, ali će mla­di lak­še pri­hva­ti­ti ovaj no­vi trend, oni već ret­ko va­de „slu­ške“ iz te­le­fo­na. Živimo u ta­kvom vre­me­nu, br­zom ali pu­nom pra­znog ho­da, gde zvuč­ne knji­ge mo­gu ople­me­ni­ti vre­me pro­ve­de­no u au­to­bu­su ili au­tu, u šet­nji ili tr­ča­nju, ku­hi­nji, ve­žba­nju… ume­sto da po sto­ti put slu­ša­te is­ti iz­bor pe­sa­ma, mo­že­te u 5 – 6 sa­ti „pro­či­ta­ti“ knji­gu, tj. od­slu­ša­ti je na slu­ša­li­ca­ma dok pu­tu­je­te u ško­lu ili na po­sao, ili ste u te­re­ta­ni. I uspa­va­ti se uz nju na kra­ju da­na, kad vam vi­še ni­je ni do če­ga. Sve vi­še lju­di shva­ta ko­li­ko ovo obo­ga­ću­je nji­hov sva­kod­nev­ni ži­vot, pa sam ube­đen da će trend slu­ša­nja knji­ga du­go ra­sti ne­sma­nje­nom br­zi­nom – kod nas još ni­je ta­ko, ali su na svet­skom ni­vou au­dio i e‑knjige već upo­re­di­ve ka­te­go­ri­je po ude­lu na tr­ži­štu knji­ga. Današnji klin­ci ko­ji tek stva­ra­ju na­vi­ku či­ta­nja će mo­žda lak­še i če­šće pri­hva­ta­ti knji­ge na ekra­nu kao eBook, a još vi­še u zvuč­noj for­mi kao audio-knjige.

Slovenska mi­to­lo­gi­ja je je­dan od du­go­več­ni­jih knji­žev­nih hi­to­va u Srbiji, kla­sik ko­ji je iz­dr­žao test vre­me­na. Koliko je te­ško (vr­lo uspe­šno) pi­sa­ti u vre­me te­ro­ra ri­ja­li­ti­ja? Šta je to, pre­ma va­šem mi­šlje­nju, što či­ta­o­ce pri­vla­či va­šim knji­ga­ma (Mitologiji i se­ri­ja­lu Bajka nad bajkama)?

Mi vo­li­mo da se hva­li­mo svo­jom slav­nom pro­šlo­šću ali, ko­li­ko Srbi za­i­sta zna­ju o svo­joj pro­šlo­sti, obi­ča­ji­ma i pričama?

Trudio sam se da to­kom pi­sa­nja ne za­bo­ra­vim ne­što što su mo­ji pret­hod­ni­ci, či­ni se, če­sto za­bo­ra­vlja­li – da je mit­sko i mi­stič­no ta­ko­đe i uz­bu­dlji­vo i pri­vlač­no, te da se u pre­no­še­nju zna­nja ovaj sloj uz­bu­dlji­vog ni­ka­ko ne sme iz­gu­bi­ti. Ako mi­to­ve sve­de­te na su­vo­pa­ran na­uč­ni je­zik, iz­gu­bi­li ste ma­gi­ju, a ti­me i či­ta­o­ce ko­ji zna­nja upi­ja­ju ši­rom otvo­re­nih oči­ju i žud­no ih pre­no­se da­lje. Nije slu­čaj­no što su se ta­kve pri­če, ču­de­sne i stra­šne da se od njih je­že dla­ke, pre­pri­ča­va­le uz va­tru to­kom du­gih no­ći, kroz ge­ne­ra­ci­je, glat­ko kli­ze­ći s ko­le­na na ko­le­no kroz du­bi­nu ve­ko­va. Mi o na­šoj pro­šlo­sti naj­vi­še zna­mo baš iz ta­kvih pri­ča, ka­sni­je za­be­le­že­nih u obli­ku baj­ki ili pe­sa­ma. Možete pi­sa­ti i za­ni­mlji­vo i ja­sno, mo­že­te za­dr­ža­ti mi­ste­ri­ju i ka­da je raz­ot­kri­va­te, ali to, na­rav­no, za­hte­va da bu­de­te ne sa­mo oba­ve­šte­ni, već i vič­ni pri­po­ve­da­nju. I, mo­ram da ka­žem, po­ne­kad se iz­ne­na­dim ko­li­ko je za­pra­vo lju­di sa ko­ji­ma de­lim in­te­re­so­va­nja – ti lju­di ko­ji ču­va­ju ukus za do­bre i ne­pro­la­zne stva­ri ku­pu­ju i mo­je knji­ge, to je jed­na ti­ha ve­ći­na, ili bar ve­li­ka gru­pa, ko­ja će, ve­ru­jem, u ne ta­ko da­le­koj bu­duć­no­sti iz­bo­ri­ti da se istin­ske vred­no­sti vra­te u pr­vi plan.

Posle Slovenske mi­to­lo­gi­je, či­ta­o­ci­ma ste po­nu­di­li ne­ku vr­stu „slo­ven­skog Tolkina“, se­ri­jal „Bajka nad baj­ka­ma“. Kako je do­šlo do toga?

Iz ugla či­ta­o­ca to je­ste „po­sle“, ali je za­pra­vo ide­ja o „Bajci“ do­šla pre. Početkom mi­le­ni­ju­ma, pre dav­nih dva­de­se­tak go­di­na, ose­tio sam že­lju da na­pi­šem ro­man, knji­gu či­ja će se rad­nja ba­zi­ra­ti na srp­skoj epi­ci, a svet na du­bi­na­ma slo­ven­ske mi­to­lo­gi­je. Ta knji­ga je od sa­mog po­čet­ka tre­ba­lo da se zo­ve „Bajka nad baj­ka­ma“, in­spi­ri­sa­na na­zi­vom „Pesme nad pe­sma­ma“. Da bu­de sa­sta­vlje­na od na­rod­nih pe­sa­ma i pri­ča, kao što mno­gi mi­sle da je slu­čaj i sa ču­ve­nom bi­blij­skom pe­smom, ko­ja je mo­žda zbir lju­bav­nih i sva­tov­skih pe­sa­ma… Tada sam pra­vio jed­nu dru­štve­nu igru, i sve vi­še kar­ti te igre, od pre­ko 1200, no­si­lo je ci­ta­te iz ne­po­sto­je­će „Slovenske mi­to­lo­gi­je“ – ma­le za­ni­mlji­ve de­li­će ko­je sam pri­pre­mao za ro­man. I on­da su, ne­ka­ko, to­kom go­di­na is­tra­ži­va­nja, ti de­li­ći i za­be­le­ške do­bi­li sop­stve­ni ži­vot i pre­ra­sli u knji­gu, mo­ju pr­vu ob­ja­vlje­nu. Na po­čet­ku sam bio pot­pu­no pre­stra­šen ide­jom da ob­ja­vim „ozbilj­nu“ knji­gu, ube­đen da ta­kve pi­šu pro­fe­so­ri se­dih bra­da, a ne re­la­tiv­no mla­di lju­di ko­ji se još ba­ve „tri­vi­jal­nim“ stva­ri­ma po­put ro­ken­ro­la (moj bend ta­da još svi­ra ši­rom Srbije). „Mitologija“ je, na kra­ju, ne­o­bi­čan spoj tra­di­ci­o­nal­nog i sa­vre­me­nog, kao i „Bajka nad baj­ka­ma“, onaj ro­man od ko­ga je po­če­lo i ko­ji je usle­dio. Kao, uo­sta­lom, i ja što sam, kao pi­sac, za­lju­blje­nik u ra­ču­na­re i teh­no­lo­gi­ju ko­ji re­la­tiv­no ka­sno ot­kri­va tra­di­ci­ju i drev­na pre­da­nja, ono što mi je odre­di­lo ži­vot, uči­niv­ši me sve­snim du­bo­kih ko­re­na ko­je mi kao slo­ven­ski na­ro­di ima­mo, sa mi­to­vi­ma i pri­ča­ma ko­je se­žu u pra­sko­zor­je civilizacije.

Vi ste je­dan od na­ših ve­li­kih pi­sa­ca ep­ske fan­ta­sti­ke. Šta je to što vas pri­vla­či tom žan­ru? Koliko je fan­ta­sti­ka ži­va u sa­vre­me­noj srp­skoj književnosti?

Hvala na to­me. Zvuči jed­no­stav­no ka­da se ču­je ta­ko, „ve­li­ki pi­sac“, ali dr­žim na umu, ka­ko mi ne bi bi­lo ne­pri­jat­no, da je to ra­zul­tat jed­nog du­gog ni­za go­di­na, pre­ko de­set od iz­la­ska mo­je pr­ve knji­ge, i još to­li­ko od po­čet­ne ide­je… Fantastici me pri­vla­či is­to što i dru­ge či­ta­o­ce, jer sam pre sve­ga pa­si­o­ni­ra­ni lju­bi­te­lj – od mno­go, mno­go knji­ga ko­je sam pro­či­tao od naj­ra­ni­je mla­do­sti, uglav­nom sa­mo za de­la ko­ja se­žu u fan­ta­stič­no mo­gu ja­sno da se se­tim do­ži­vlja­ja, odu­še­vlje­nja pri­čom, po­ne­kad čak i tač­nog vre­me­na i me­sta či­ta­nja. Sve osta­lo što sam pro­či­tao ni­je pro­dr­lo ta­ko du­bo­ko i s go­di­na­ma se umo­ta­lo u klup­ko op­šte kul­tu­re, s ma­lo za­seb­nih de­ta­lja. A ni­sam je­di­ni ko­ji je od­ra­stao či­ta­ju­ći s uži­va­njem fan­ta­zi­ju svih vr­sta, pa me i ne ču­di da­na­šnji „uspon fan­ta­sti­ke“, ka­ko bi­smo mo­gli na­zva­ti ovo vre­me svet­ski po­zna­tih ep­skih tv se­ri­ja, i vre­me u ko­me do­ma­ći pi­sci, na­po­kon, po ti­ra­ži­ma i či­ta­no­sti pa­ri­ra­ju stra­nim; ko­le­ga po pe­ru je pro­ro­čan­ski iz­ja­vio da će fan­ta­sti­ka sa­ču­va­ti srp­sku knji­žev­nost od pot­pu­nog ne­stan­ka. Meni da­na­šnja pa­žnja po­sve­će­na mo­jim de­li­ma sva­ka­ko zna­či, jer sa ide­jom fan­ta­sti­ke ba­zi­ra­ne na slo­ven­skim mi­to­vi­ma i na­rod­noj epi­ci ži­vim sko­ro po­lo­vi­nu ži­vo­ta, ali mi još vi­še zna­či olak­ša­nje što sam taj ogro­man po­sao naj­zad do­vr­šio i otvo­rio se­bi mo­guć­nost da pi­šem i na dru­ge te­me. Siguran sam, ipak, da ću bar jed­nom no­gom osta­ti u fan­ta­sti­ci, mo­žda ne­što druk­či­joj, jer te­ško je ne pi­sa­ti u svom omi­lje­nom žanru.

Nova go­di­na nam se pri­bli­ža­va, či­me će­te nas ob­ra­do­va­ti do­go­di­ne? Da li je u pri­pre­mi i na­sta­vak sa­rad­nje sa Bookmateom?

Nastavak sa­rad­nje sa Bukmejtom je, re­kao bih, vr­lo ve­ro­va­tan, jer smo me­đu­sob­no pre­po­zna­li ve­li­ki po­ten­ci­jal – ja ve­li­ki broj tr­ži­šta i br­zi­nu i kva­li­tet pla­sma­na na njih, Bookmate či­nje­ni­cu da su mo­ja de­la za­ni­mlji­va u svet­skim okvi­ri­ma. A ka­da ima­te ta­kvo obo­stra­no uva­ža­va­nje, te­ško je ne pro­du­ži­ti sa­rad­nju, pa mo­gu na­go­ve­sti­ti da će Bookmate, na­kon Srbije i Crne Gore, bi­ti moj part­ner i na dru­gim je­zi­ci­ma i u dru­gim dr­ža­va­ma. Potpisali smo ta­kav krov­ni ugo­vor ko­ji ovo omo­gu­ća­va. Proročanski ću, pra­znič­no, pred­vi­de­ti ne­što što će za­zvu­ča­ti ne­ve­ro­vat­no: pr­va kom­pju­ter­ska igra ko­ja me je fa­sci­ni­ra­la u mla­do­sti zva­la se Elite i pr­vo­bit­no je bi­la na­pra­vlje­na sa­mo za BBC/​Acorn kom­pju­te­re, pa su lju­di želj­no ku­po­va­li te ra­ču­na­re da bi uži­va­li u igri; ve­ru­jem da bi­smo mo­gli do­ži­ve­ti da lju­di in­sta­li­ra­ju Bookmate apli­ka­ci­ju ka­ko bi uži­va­li u mo­jim de­li­ma pre no što se po­ja­ve u štam­pa­nom obli­ku na nji­ho­vom je­zi­ku. Da ne zvu­čim su­vi­še pra­znič­no, ne­ka bu­de da je ovo tek naj­bo­lja mo­gu­ća ver­zi­ja ra­zvo­ja do­ga­đa­ja. Više o na­stav­ku sa­rad­nje dru­gom pri­li­kom jer je još ra­no za detalje.